Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 11.

своје стадо (§ 15. гласи: пастири смијз' у чорду, која им је од опћине пребројена предана, само дозволом опћине примати другу марву); 5. ко против § 17. гони марву на пашу (§ 17. гласи: Говеда, коњи, овце, козе и свиње ваља да се прије, него што се прољећем пусте на скупну пашу тачно преброје и попишу, те да им се здравље тачно испита. Марва, које опћина није пописала, не смије се пустити на скупну пашу); 6. ко против § 18. гони марву путовима, који нијесу за то одређени (§ 18. гласи: Марва за клање и говеда за трговину смију се у подручју земаљске владе, осим жељезницама и бродовима, отпремати и тјерати само оним путовима, што их области нарочито за то одреде. Чопоре марве, који се пјешке тјерају, надзираће оружници и опћински органи, те су ови у свако доба власни, да прегледају и испитају дотичне марвинске путнице); 7. ко не пријави болести живине, ма ова и не била опасна. за људе и живину; 8. ко се огријеши о §§. 31., 32. и 33. (види те параграфе у 14. броју „Српског Кола", чланак: „О животињским кужним болестима"); 9. ко против §§. 62., 71., 77., 86. и 103. болесну живину "лијечи, цијепи, оперира, односно их пара (разуђује), када цркну (§. 62. вели, да само ветеринар смије оперирати живину за коју се сумња, да има бедреницу. §.71. вели, да је забрањено продавати или употребљавати месо, млијеко и друге производе животиње скапале од бјесноће или сумњиве даје бијесна. §. 77. вели, да су операпије код живине с болести сумњиве, као и парање, дозвољене само ветеринару. §. 86. каже: цијепљење плућне заразе власна је дозволити само област. §. 103. вели, да је цијепљење врбанца (црвеног вјетра) властан обављати дозволом власти човјек, који ту ствар разумије и зна (стручњак, дакле ветеринар); 10. ко против §§. 91. и 95. употријеби коња или говече за расплод (§ 91. вели: Забрањено је рабити кобиле и пастухе за опасивање (прицуштање), којиболују од заразе коња за расплод. § 95. вели: Ако коњи и говеда оболе од неопасна осапа на плодилима, ваља да се, док болују, искључе од припуштања); 11. ко према § 48. не пријави говечета органу, који води катастар (попис) блага. (§ 48. вели, да се дуж границе према Србији у свима крајевима на 35 километара од земаљске међе удаљенима има пописати сва марва и тачно о њој водити рачун, наиме, да се што не би преко границе у Србију отјерало или оданле овамо). — § 155. вели: Пропашће живина: 1. дотјерана с кривим свједоџбама на сајам; 2. хотимице купљена и отпремљена кривим свједоџбама; 3. неунесена у пограничном катастру блага, 4. допремљења преко затвора мјеста или затвора међе или мимо одређених пограничних улазишта, или обила-

жењем путова, који су одређени за тјерање марве; 5. кријумчарена живина и приједмети. Запљена (конфискација) ваља увијек да се изрекне посебном одлуком или осудом, изданом против кривца. — § 156. каже: Пропале животиње и нриједмети продаће се, ако их према прописима не би требало уништити. Оно што се добије за продане животиње употребљава се у ветеринарске сврхе, ако се запљена не оснива на судбеној одлуци. Половина припада земаљском ерару, а половина опћини у којој је прекршај учињен. Према окружници владиној гледе поступка са животињама, конфисцираним због прекршаја ветеринарских прописа од 16. јуна 1905. год. бр. 45.411 заплијењено (конфисцирано) благо смије се продати присилном јавном дражбом истом онда, пошто је страр коначно и правомоћно ријешена и пошто је прошао одређени рок контумаца. Од тога се изузимље случај, ако странка нарочито пристане, да се конфисцирано благо прода прије правомоћног ријешења ствари. Ако запљена буде пресудом потврђена, мораће сама странка уз трошак запљене и дражбе носити такођер и трошак за уздржавање конфисцираног блага. Ови прониси и закони као и они у 14. бро.ју „Српског Коле" вриједе само за краљевине Хрватску и Славонију, а и све остало што будемо писали о ветеринарству и нарочито не нагласимо, да важе и гдје другдје.

Шта се зОива у нас и у свијету. Краљ Фрањо Јосиф I. у Босни. Другога мјесеца биће у јужној Далмацији маневри, на које ће доћи и краљ Фрањо Јосиф I. Како ће маневри бити у исто вријеме и преко границе далматинске у Херцеговини, то ће краљ Фрањо Јосиф I. доћи на неколико сати и у Херцеговину и то у Требиње. То је други пут, да краљ Фрањо Јосиф I. ступа на земљиште Босне и Херцеговине. Први путје дошао г. 187 Л у Босански Брод и то је само прешао био мост преко Саве. Онда је Русиј.а приговорила томе, јер владар Босне и Херцеговине је још увијек турски султан, а Аустро-Угарска ове је српске земље само окупирала на заповјед берлинскога конгреса, да уведе у њима мир. Сад ће краљ Фрањо Јосиф I. по други пут ступити на земљиште Босне и Херцеговине, а учиниће то само као врховни командант војске, а не као владар, јер Босна и Херцеговина не спадају под Аустро-Угарску — већ под султана. Да је тако, види се и из тога, што ће султан отправити у Требиње једнога свога генерала, који ће краља Фрању Јосифа I. поздравиги у Требињу у име турскога султана. То је султан одредио тако, да покаже, како ове двије српске земље спадају још увијек под његову власт и да је он владар Босне и Херце^-.