Srpsko kolo

Стр" 12.

СРПС1С0 КОЛО

Год IV.

говине, док се' не одлучи, коме ће ове двије српске покрајине припасти. Царински рат између Србије и Аустро-Угарске. Јавили смо већ прије, како је отпочео царински рат између Србије и Аустро-Угарске и како је свему крив министар спољашњих послова гроф Голуховски. Он је хтио, да Србију понизи тиме, да она наручи топове из аустријске фабрике. Србија није хтјела, јер аустријски топови нису ваљани. Аустрија јој због тога огласи царински рат у нади, да ће је тако присилити, да наручи у Аустрији топове. Али се Србија не да. У српској скупштини народ је изјзвио повјерење с-воме министру Пашићу и сва је Србија устала, да своју владу помогне Како за вријеме царинскога рата не смије се ништа извозити и увозити, а како је Србија стоку, свиње, шљиве, жито и многу своју привредну тековину већином у Аустро-Угарску извозила, то је српски сељак у великој неприлици. Но он ту неприлику подноси с прегорењем, јер зна, да се за сваку слободу, па и привредну морају придонијети жртве. Српски сељак није заборавио, да су Србију ослободили од турског ропства његови стари крв пролијевајући, гта је чврсто одлучио, да се ослободи и од привредног ропства Аустрије, па влакар под коју цијену. А и српска влада брине се, да рат издржи и побједи. Она је послала у Енглеску, Италију, Турску и Египат своје изасланике, да пронађу нове пијаце за српсни извоз, а осим тбга учинила је уговор с београдском великом кланицом и пароброд фским друштвима, па ће ако Бог да Србија се ријешити аустријскога туторства и оданути и у привредној слободи. Боже дај! Догађаји у Русији. У овој великој словенској царевини никако не може да дође до мира. Од када је руски цар распустио думу, народ се непрестано буни час у једном час у другом крају огромнога рускога царства. Па и сама војска и морнерица не мирује. Руска влада не зна, како да уведе мир и обећаје народу све и сва, само да се смири. Али и руски народ добро зна, да му кико помоћи не може, него његови заступници и народни људи, који знаду шта народу треба, па сад захтјева, да руски цар сазове сабор или како Руси веле — думу Док руски цар не сазове думу, биће у Русији немира и нереда, јер гдје слободе нема, не може ништа напредовати. А какви су то немири у Русији, најбоље се види из тога, што скоро сваки дан руски револуционарци убијају гувернере и генерале, који их муче и затварају, а и стријеља у само зато, што револуционарцу желе, да народ дође до своје ријечи. Сад су револуционарци, да освете своје другове, дигнули с динамитом у ;фак кућу руског министра предсједника Стољипина. Сам министар остао је неповријеђен, али је ћерка и син њагов рањен, а погинуло је скоро педесет људи, међу њима један руски кнез и дворанин. Ово је жалосно, да се народ мсђу се овако убија и крзави, па је за жељети, да и Русији сине наскоро слобода и народ дође до својих права, како би настао мир, јер овакво ужасно стање неће моћи ни велики руски народ дуље времена поднијети.

Бугари и Грци. У Бугарској је дошло до великих немира против Грка. Прави је разлог, што су грчке чете почеле наваљивати у Маћедонији на бугарске чете и бранити маћедонске гркомане, то јест оне Маћедонце што уз Грке пристају. Бугари су били због тога веома кивни на Грке, па како у Бугарској има много Грка особито у приморским и трговачким бугарским мјестима, то су Бугари сазвали били скупштине, на којима су захтијевали, да бугарска влада Грцима у Бугарској ограничи слободу све дотле, док грчке чете у Маћедонији не престану наваљивати на бугарске чете. На тим скупштинама десили су се велики немири и изгреди против Грка. Тако се у једној бугарској варошици Анхиалу, одржавао велики збор против Грка и том је приликом дошло до таквог огорчења, да су раздражени Бугари запалили Анхиалос са четири стране, док није сав изгорио. У том граду налазила се и грчка владичанска столица и сам грчки владика једва је изнио живу главу. Бугарска је влада одмах послала војску, да успостави ред и одредила је, да се град с нова сагради, али је у исти мах одлучила, да против Грка предузме мјере, које су законом дозвољене. Тако ће на све Грке у Бугарској ударити велики порез и забранити им, да примају у Бугарској звања, све дотле, док грчке чете у Маћедонији не престану војевати против бугарских чета.

1906. година.

АВГУСТ —

коловоз.

Д 1НИ

Стари календар

ДАНИ

Нови

У

1

Налаз Мак. :П. поч.)

14

Евсевије

с

о

Прен. мош. арх. Стев.

15

Вел. Госпа

ч

3

Исакије, Далмат

16

Рохус

; 1

4

7 дјеце у Ефесу

17

Либерат

с

5

Мученик Евсигније

18

Јелена цар.

н

6

Преображен. Господ.

19

Лодовик

II

7

Мученик Дометије

*

20

С ев. нр. уг.

У

8

Емшшјан и Мирон

21

Францишка

С

9

Апостол Матија

22

Тимотије

Ч

10

Лаврентије архиђакон

23

Филип

11

11

Еупло и Сосана

24

Бартоломеј

С

12

Фотије и Аникита

25

Генезије.

н

13

Максим исповједник

3

26

Самујило

II

14

Пророк Михеј

27

Јосиф

У

15

Уепен. Бог. (В. Госп.)

28

Августин

С

16

Пренос убруса Госп.

29

Усјековање

ч

17

Мирон, Стратон и др

30

Роза

п

18

Мучен Флор и Лавро

31

Рајмунд

с

19

Андрија Стратилат

1

РујЗИ. Егид.

н

20

Пророк Самујило

2

Антоније

п

21

Апостол Тадија

3

Рајмунд

У

22

Мученик Агатоник

4

Розалија

с

23

Мученик Луп

5

Викторин

ч

24

Свешт. муч. Етвих

6

Захарија

п

25

Вартоломије и Тит

7

Регина

с

26

Адријан и Наталија

8

Мала Гзепа

н

27

Пророк (^амујило

9

Горгоније

II

1*8

Мојсије Мурин

е

10

Никола

У

29

Усјек ч. гл. Јов. Крст.

11

Аврам праот.

с

30

Александар, Јован

12

Гвидо

ч

31

Пол. појаса Богород.

13

Маврилије

Сунце

дана 1 5 10

излази 4 - 39 час. 445 „ 1-52 „

залази 6-4-1 час. 6-35 „ 6-28 „