Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. IV.

је благотворни утјецај ове установо на пољу народног живота. Судачка независност, слобода штампе, порота, све су ово установе, »а које ће народни представници започету борбу корисно довршити. — Само дуготрајном борбом довинуше се овијех установа други народи, за нас је ова борба још тежа, кад је прошли режим на угушење овијех сву своју силу употребио, па и сада још остаци старог режима улажу све силе, да омету у овом правцу започети рад народнијех људи. Народна воља мора пошто пото порушити све паклене силе и окове, који су је тако дуго спутавали, и доћи до одлучног изражаја. Парох Н. Седлар изнио је успјехе рада српске и хрватске коалиције, упозорио коалицију на неуредности опћинске управе и нада се, да ће и у овом полледу хрв.-срп. коалиција учинити своје. Г. г. Родољуб ПајиЛ и Павле ДрагиЛ разложише програм Српске Самосталне Странке, истичући искреност и поштење у раду као услов остварењу овог програма. Г. Јован ВоркаииЛ професор и катихета говорио је о привредном развитку, нарочито Земљорадничким Задругама и препоруча их, да се и наш народ користи плодовима, што их оне собом доносе. Кад будемо привредно независни, онда ћемо створити услове за потпуну народну слободу. Скутитина одобрава досадањи рад коалиције и обеЛава јој своју иотиору. На пошљетку се прешло на избор извршног одбора Српске Самосталне Странке за изборни котар петрињски. У извршни одбор су изабрани: г. г. Родољуб Пајић, Павле Драгић, Јован Воркапић и Нинко Седлар свештеници; Јоцо Мартиновић, Миле Дерета, Владимир Зец и Милутин Решковић учитељи; Мане Борчић, Јован Алексић, Перо Боројевић, Стојан Ребић, Јосиф Бастајић, Јово Миладиновић, Славко Ћурчић, Михаило Радомировић, Јосиф Ранић, Јоцо Лончаревић, Стојан Славнић, Ђуро Гарача и Јоцо Галијаш. * Друга је Скупштина била у Вргину Мосту, у недјељу 30. јула (12. августа). И ако је сада велики пољски рад, и народ преокупљен послом, ипак се народ врло лијепо одазвао. Преко хиљаду људи дошло је да види и саслуша, да се поразговори с изасланицима српске самосталне странке, с нар. заступницима и уредницима Светозаром ПрибиЛевиЛсм и Будом БудмсављевиЛем. Као изасланик политичке власти био је г. кот. управитељ Мане ЛоиагииЛ, који је, без позивања и једног редара и жандара, назочан био у овој народној скупштини. То је било сасвијем оправдано, јер је

ред био управо узоран и све је текло у најљепшем складу. Уосталом за поредак на Јавној скупштини одговорни су по закону сазивачи, и то је, збиља, најбоље јамство. Кад се прије двије године требала одржати овака скупштина, била је она забрањена у оном крају из обзира на јавну безбједност и поредак. Данас се види, колико се неправде чинило тамошњем народу, кад му ни јавне скупштине нису допуштали. Треба знати с народом нашим поступати, па су бајунети за чување реда сасвијем излишни. Често пута хоће баш та назочност редара и оружника да ствара у народу рђаву крв, па да дође до изазива и сукоба, којих народ, иначе, неће и не жели. Пошто је г. Гајо Живковић, трговац из Топуског, поздравио назочни народ и предлошио за предсједника скупштине г. Васу Лукача, трговца из Вргина Моста, отворио је овај скупштину, позвао народ да саслуша пажљиво говоре и дао ријеч нар. заст. г. Светозару ПрибиИевиЛу, чији је говор често пута с великим одобравањем и поклицима прекидан: Светозар ПрибиЛевиИ узима ријеч, да проговори о политичком положају у Хрватској и Славонији. Може се слободно казати, да је положај повољан и ако није ружичаст. Уговором с баном грофом Пејачевићем зајемчена је земљи уставна владавина. Тај је уговор прихваћен и са стране највиших чиниоца, према томе је вјеројатно, да је за дуже вријеме осигурана сталност новога правца у нашој политици. Српска самост. странка подупираће ново стање, док се оно буде оснивало на овом уговору и док политика владе не дође у опрјеку с темељним начелима нашега програма. У противном случају позваће вас она поново у борбу, без обзира на жртве, које ће морати да допринесе за народну ствар. За први почетак ићи ће.се затијем, да се донесу у сабору слободоумни уставни закони. Без таквих закона не може се ни мислити на какав други рад. Између осталих узакониће се и нови изборни ред на темељу опћег, изравног, једнаког и тајног права гласа као најчвршћа подлога за развитак нашег народа. Ако би коалицији хрватских и српских странака друге странке сметале у овом раду, ми ћемо тражити, да се расиусти овај сабор и проведу нови слободни избори, који ће у сабор донијети сигурНу и сталну већину, способну за саборски рад. У исто вријеме радиће се и на томе, да се у највишим чиновничким положајима у земљи изведу промјене, које захтијева данашње стање. Ми ћемо тражити од владе, да што прије приступи томе поСлу, како би се створила јамства за успјех нашег политичког рада и уста-