Srpsko kolo

Год. IV. СРПСК

Баби сину лице од радости, кад чу затолико, благо, па не даде књазу ни довршити. Није шала — двадесет и пет талира... Весело приђе „болеснику", и поче свој посао. Ударила у обично врачање и бајање. Крсти, глади, гњечи... а све нешто полугласно говори. „Болесник" с почетка још јаче кука и стење, чим га где мало притисне, а књаз му и околина тобож са страхом гледе и ишчекују шта ће да буде. И гле чуда! Замало а „болесник" све мање јауче и јечи, па се најпосле и умири. Ето га, где се већ смеје и где већ шалу збија, као да никад није ни боловао. Хоће већ и да се из постеље диже, али му баба још не да. Хукну и убриса тобож зној с чела, па ће се онда задовољно и гордо окренути књазу те му рећи: — „Ево ти га, синко, здрава и. читава као од мајке рођена. Не потхвата се бака где не може... Него да ми сад платиш што си обећао". Књаз намигну на перјаника, паћеонда рећи: — „Даћеш овој вештици двадесет и пет камџија. То сам јој и обећао. Нека зна како ће свијет лагати и гулити, а јадне болеснике мучити и сатирати". Баба се од чуда скаменила. Стаде је јаук и преклињање, али све узалуд. Тек се мало књаз одмакао, а перјаник и његова својта је изканџијаше. Од тога доба није никад више ни врачала ни лечила. М.

Чувај се грома. 1. У нас је често несрећних случајева од грома. — Не зна свет да се склони и сачува. 2. Не бој се грома, него муње. Она пре опали, него што се грмљавина и чује. 3. Ако између севања (светлости) и грмљавине (праске) протече толико, да можеш 5 избројати, већ нема опасности за тебе. Непогода је још далеко. 4. Више људи погине од грома у пољу, него у местима. Не иди, дакле, без невол^е за време непогоде на чистине и отворена места, где ћеш ти бити највиши предмет. - 5. Ако се нађеш у таким приликама, да надалеко око тебе нема никаквих виших предмета (дрва или зграда), седни одмах на земљу, или баш и лези. Још боље је да легнеш у какав јендек (јарак). 6. И вода привлачи гром. За то се клони потока, река, бара и језера, а не иди ни у близину стреје с које се киша слива. 7. Кад грми, не бежи од киШе под дрво. На против: — од њега се баш клони — нарочито ако је усамљено. Држи се бар 10 корака даље од његових грана и разгранака. 8. Наш народ верује, да извесна дрвета имају особиту снагу, те бране од грома, али је

3 КОЛО Стр. 9.

то веровање сасвим неосновано. Таких дрвета нема; сва су она подједнако опасна. 9. И пластови (стогови) су опасан заклон од непогода. 10. Клони се нарочито високих зграда (цркава, кула, звоника и т. д.), па онда високих ђермова, стожера, укопаних дирека и т. д. Сви високи предмети привлаче гром — нарочито ако су усамљени и у врх изведени (зашиљени). 11. И метали (ковови) привлаче гром особито ако их је у повећој маси. За то је неразложно и опасно звоњењем „облаке растеривати". 12.. Не приближуј се ни телеграфским дирецима, ни другим спроводницима електричне струје, ако нису испод земље. 13. Кад те непогода нађе на колима — нарочито на високо натовареним — скини се с њих и склони се подаље од њих, ма и покисао. 14. Опасно је, ако те непогода затекне гдегод у путу на велосипеду. Скини се одмах с њега, и уклони се подаље. 15. У железници и електричном трамвају не треба се грома бојати. Вагони су у вези са гвозденим шинама, па да се баш што и деси, струја грома би у њих прешла. 16. За време грмљавине не иди на телефон, а клони се и електричног звона. 17. Ако носиш штогод од метала, па још ако је какав зашиљен предмет,"н. пр. гвоздене виле. косу, ашов, пушку (с бајонетом или ножем), ражањ итд. склони од себе, док траје грмљавина. 18. Боље да се заклониш од кише кишобраном дрвена врха, него окована. 19. Ако си за време грмљавине у соби или у другом ком затвореном простору, отвори један прозор. Не бој се промаје! Боље је да је прозор отворен. 20. Не мораш ни на сред собе бегати, као што се то од пре препоручивало, Само се подаље уклони од ствари, које су од метала (гвожђа, бакра, калаја, сребра итд.). 21. Ноћу се не дижи из постел.е! Веле, да у постељи још нико није од грома погинуо. 22. Ко има на кући добар громобран, нека се не боји грома. „Здравље". Д~Р М.

0 казнама, када се ко огријеши о ветеринарски закон. Овдје ћемо донијети, што кажу о том параграфи 146 -158 тога закона као и о окружници земаљске владе, која одређује, како се поступа са животињама, које су заплијењене (конфисциране) због■ прекршења ветеринарских прописа.