Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 9.

„Јесте л' видли мога господара, „господара Кулин-Капетана, „кој' је глава над сто хиљад' војс-,ке, „и који се цару затјекао, „да ћ' Србију земљу умирити „и од раје покупит' хараче; „да ће Црног-Ђорђа ухватити „и жива га цару опремити; „и да ћ' исјећ' српске поглавице, „кој' су кавгу најпре заметнули? „Је ли Ђорђа цару оправио? „Је л' Јакова на колац набио? „Је ли Луку жива огулио? „Је л' Цинцара на ватри испек'о? „Је л' Чупића сабљом посјекао? „Је л' Милоша с коњма истргао? „Је л' Србију земљу умирио? „Иде ли ми Кулин-Капетане? „Води л' војску од Босне поносне? „Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? „Не води ли српскијех робиња, „које би ме вјерно послужиле? „Кажте мене, кад ће Кулин доћи? „Кад ће доћи да се њему надам?" Ал' бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо! „Ради бисмо добре казат' гласе, „не можемо, већ каконо јесте; „ми смо скороЈод*"доње крајине, „а од Шапца града бијелога „са Мишара поља широкога; „виђели смо многу Турску војску „око Шапца града бијелога, „и у војсци Турске поглавице, „и вид'ли смо твога господара, „господара Кулин-Капетана, „и видли смо Црнога Ђорђија „у Мишару пољу широкоме; „у Ђорђија петна'ест хиљад' Срба . „а у твога Кулин-Капетана, „у њег' бјеше сто хиљад' Турака. „Ту смо били, очима гледали, „кад се двије ударише војске „у Мишару пољу широкоме, „једно српска, а друго је турска; „пред Турском је Кулин-Капетане, „а пред српском Петровићу Ђорђе; „српска војска турску надвладала. „Погибе ти Кулин-Капетане, „погуби га Петровићу Ђорђе; „с њим погибе тридест' хиљад Турак'; „изгибоше Турске поглавице, „по избору бољи од бољега, „од честите Босне камените. „нити иде Кулин-Капетане, „нити иде, нити ће ти доћи, ,,нит' се надај, нити га погледај,

„рани сина, пак шаљи на војску: „Србија се умирит' не може". Кад то зачу Кулинова када, она цикну како љута гуја, па кадуна 'вако говорила: „Јао врани, да зла тога гласа! „Још ми каж'те два по Богу брата! „Кад сте били, очима гледали, „знадете ли још ког по имену „поглавара, кој' је погинуо, „од честите Босне камените?" Говоре јој двије тице вране: „Знамо сваког госпо Кулинова, „сваког знамо, и казат' хоћемо „поглавара сваког по имену, „и који је, кадо, погинуо: „Погибе ти Мемед-Капетане „од Зворника града бијелога, „погуби га Милош од Поцерја; „пак погибе паша Синан-паша „из Горажда са Херцеговине, „погуби га Лазаревић Луко; „погибе ти Мула Сарајлија, „погуби га Чупић код Дреновца; „погибе ти Асан Беширевић „у Китогу лугу зеленоме, „погуби га попе Смиљанићу; „погибе ти Дервентски капетан, „погуби га Ваљевац Јакове, , „на Добрави одс'јече му главу. „Нешто Турак на Саву удари, „на добријем коњ'ма препловише, „утекоше у земљу Њемачку, „ками мајци да утећи могу! „зачуо их витез Цинцар-Јанко, „и зачуо Лазаре Мутапе, „припасаше свијетло оружје, „пријеђоше у земљу Њемачку, „пак по трагу поћераше Турке; „стигоше их на првом конаку, „баш на ушћу код воде Босута. „Истом Турци на конак одјали, „у Босуту пред бијелом крчмом, „али Цинцар из краја повика: „Стани Туре нијеси утекло!" ;> С друге стране Мутап повикао. „Кад то зачу Остроч-Капетане, „лудо д'јете, одмах се препаде, „Аџи-Мосто на мах обумрије; „ту долеће Цинцар са Мутапом „Мутап Мосту одсијече главу, „Цинцар-Јанко Остроч-Капетану; „Утече им од Градачца Дедо; „а ни он им неби утекао, ,,ал' у Деда много пријатеља, „па га сакри њемачка господа, „Кад згубише Остроч-Капетана, „ту Србињи како мрки вуци