Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 11.

истоку. Бно је добар син православне цркве наје нодигно многе задужбине, и обдаривао је богато цркве у Цариграду, Солуну и Јерусалиму, а у Цариграду је подигао и болницу. Умро је 29. октобра 1321. Мошти му положише у Бањском манастиру, но доцније их испред турске навале пренесоше у Софију, престоницу садашње Бугарске, где су и сад у саборној цркви.

Шумске штете. Сељак упућен је сваким даном у шуму, јер дрва су му једна од најпотребнијих намирница за његове животне прилике. Добро је, ко има своју шуму, тај сијече како хоће и колико хоће, али тешко је ономе, који нема своје шуме. За тога не преостаје ништа друго, него да купује дрва, што може или од другога, који има доста шуме или законским путем из шума државних или имовних општина, на које је посљедње највише упућен. Који не може купити, тај и бесправно дрва сијече — краде — јер гријати се мора, хљеб се пећи мора и тако настаје безброј безправних сјеча, особито у имовним општинама, чији је закон веома благ код осуђивања. Разнолично је, колико која имовна општина даје својим правоужитницима годишње дрва по платној такси, али познато је, да у сиромашнијим имовним општинама, као прво банска, која даје годишње 3 кубична метра дрва за огрјев на задругу (обично), такове количине дрва не удовољавају потребама сељака, односно правоужитника и онда није за чудо безброј горосјеча. Сам закон у осуђивању горосјечаца или криумчара доста је несавршен, јер за правомоћну осуду довољна је оптужба лугарева, као заприсегнуте особе и оптужени мора бити осуђен, био крив или не. Наиме догађа се веома често, да горосјечац, ухваћен на самоме дјелу сијече или на путу са дрвима, не каже своје име, него нечије друго и тако овај ни крив ни дужан бива осуђен, а шумске штете се гомилају на леђа појединаца, особито на кућне бројеве, у којима нема мушка господара или на такове, који не долазе у шуму, па су непознати подручноме лугару. Тешко је доказати, или се то и не уважује пред облашћу, гдје је дотичник читав тај дан провео, кад му се намеће горосјеча, тим више још кад се узме, да човјек позван након 1—2 мјесеца пред област од дана оптужбе, да докаже своју невиност, јер не слутивши, да доказује, гдје је био пред толико вријеме, заборави све, чим би се бранити могао, јер то је исто, кад се изненадно пига, гдје си био пред 5—6 недјеља, кад би питао, што си и ручао тога дана. Дакле поред тешке обране, лугарева оптужба као заприсегнуте особе, заслужује велику вјеру и оптужени мора

онда бити осуђен, и за то није чудо, што их безброј у народу кука на осуђене непознате му горосјече. Да видимо, како је у томе погледу у краљевини Србији. Тамо се сијече у држав. шумама, из којих свака задруга има право на 30 куб. мет. дрва за домаћу потребу годишње, а штеточињи се суди ради крађе. Поступак за оптужбу горосјечца је овај: Чувар држав! шума (лугар) мора горосјечца наћи на самоме дјелу — друго све не вриједи — кад га нађе, одузме му сјекиру и оде у општинску судницу (уред), те за 24 сата изаћи на лице мјеста, гдје је штета почињења, са општинским предсједником (начелником) и са два још присутна сељана позвавши и горосјечца, који на лицу мјеста има признати своје дјело, а ако не ће, увјеривши се сви, да је горосјеча учињена и увјеривши се у личност горосјсчца, подноси чувар шума свој реферат (оптужбу), који потписују општ. предсједник и она двојица присутних и такова оптужба упућује се среској власти (котару), која води истрагу, а онда по свршеној истрази упути суду, који изриче осуду. Овакав поступак отешчава службу лугарима, али то је уведено само за то, да не може нико невин бити оптужен нити осуђен. Ако такав поступак отешчава службу лугарима, али с друге стране олакшава поступак суду, јер отпужени се више не може бранити, јер такова оптужба, по четворици потписана је истинита и несумњива, дочим код поступка наших области је тежак и замрсљив пут, ако се оптужени невин оптужен, или и крив, што је обичније, почиње бранити и не признавати дјело, али област завршује поступак са гледишта лугару вјеровати и оптужени мора бити осуђен. Видимо дакле да је велика разлика у тим законским чланцима у Хрватској и Србији, па би зажељно било, да макар области у Хрватској код расправљања такових дјела дају што бољу прилику оптуженоме се бранити и што савјесније испитати сам чин, не претпостављајући увијек, вјеровати само лугару, као заприсегнутој особи. Чемерница, 6. октобра 1906. Петар МанојловиЋ окр. подшумар.

Шта се збива у нас и у свијету, Говор крзља Петра у Нишу. Приликом коњичких маневара у околици Ниша приредило је нишко грађанство краљу Нетру сјајан дочек. На поздравни говор предсједника нишке опћине приликом бакљаде одговорио је краљ Петар ово: Драги моји Нишлије! Поздравом, који сте ми приредили овако величанствено и у тако великом броју