Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО КОЈШ

Стр. 3.

род не буде присиљен да се сели у Америку, а најљепше крајеве наше отаџбине да заузимају странци. То питање насељавања настојаћемо што прије уредити. Још ћемо гледати да се уреде путови, и да се дозволи држање коза, што ће, надам се, бити наскоро уређено, јер је и подбан склон, да се то питање што прије и повољније ријеши по народ. Кад се уреде та прва и најважнија опћа питања, онда ће доћи на ред и уређење наших српских захтјева. Хрватске странке, које су склопиле с нама савез, наклоњене су праведном и правилном ријешењу тога питања, јер су стекле увјерење, да само сложан рад Срба и Хрвата може довести нашу заједничку отаџбину до слободе и благостања. Наравно, да се све то не може ријешити одмах и одједаред, али је стално, да ће се ријешити и то повољно, само и ми Срби морамо да удесимо свој рад тако, да се међу Хрватима ствара добра воља за наше српске ствари. Још је говорио о нашим односима према Угарској и о повољном ријешењу тих односа. - Удбињани су врло лијепо дочекали и испратили свога заступника, чим су показали да му поклањају своје потпуно повјерење и да су свјесни што и како требају да раде и у будуће. * У недјељу 3. (16.) септембра одржана је скупштина српске народне самосталне странке у изборном котару макрачком. Скупштина је испала ванредно лијепо. Из Загреба су дошли: кандидат изборног котара пакрачког и члан средишњег одбора срп. самосталне странке г. д р Богдан СтојановиЛ, омиљена у народу личност у тамошњем крају, затијем нар. заступник и наш уредник, г. Буде БудисављевиИ. И ако је вријеме било мутно и клонило се на кишу, и ако је било с једне стране у свијет пуштених гласова, да скупштине тога дана неће уопће бити, народ се одазвао у броју, који је надмашио очекиван.е. Са својим свештеницима и учитељима у лијепим поворкама долазио је народ са различних страна котара и на скупштини је било свијета на 2000 душа. Уз народну пјесму и попијевку, уз грување мужара, уз поклике: „Живио наш д-р Богдан Стојановић!" кретао се народ достојанствено на пространо мјесто одређено за скупштину, које је наоколо било накићено с хрватским земаљским и српским заставама. Одмах послије 12 сати отворио је скупштину заузимљиви млади српски свештеник капелан у Пакрацу г. Данило Подунавац. Поздравивши бираним ријечима сакупљени народ предложи за предсједника скупштине г. Ђорђа ЈагниИа, за перовође г. д-ра Николу

Сола.рипа и катихету г. Јована МикиКа, што је народ с одобрењем уз повике: „живио! живјели!" прихватио. Након, што је г. Јагнић захвалио на том лијепом и часном одликовању народном, и нагласио сврху ове скупштине, прогласив је отвореном, даде ријеч г. д-р Богдану СтојановиЛу, да разложи народу данашњи политички положај у земљи. Говор д-ра Стојановића био је много пута прекидан с одушевљеним поклицима и великим одобравањем. Говорник, бурно од народа поздрављен, рекао је од прилике ово: Тешке политичке прилике, у којима смо до недавна живјели, додијале су биле свима нама. Сви смо прегнули били, да се ријешимо море, која нас је притискивала. И дођоше избори, који стадоше на крај несносном сисгему. Народ изабра у многим котарег.има поред свих смицалица и насиља своје искрене пријатеље, људе народне. Ви у пакрачком котару нисте успјели, и ако сте сви, који сте били независни, свјесни и неустрашиви, гласали за мене као кандидата српско-хрватске коалиције. Сјећам се вашег одушевљења и вашег самопријегора, па за то нема сумње да ће будући пут код слободног избора доћи до побједе ваша воља. Успјех изборни је пошљедица сложног рада родољубних Хрвата и Срба. Да слоге и потпуног ничим непомућеног споразума није било, не би успјех био тако сјајан. То нека нам је поука за будућност. — Разумије се, да смо и ми Срби међу собом постигли били споразум, споразумно подијелили изборне котареве, те једни за друге радили свом снагом и братском искреношћу. Људи народни, који су дошли у сабор, почели су откупљивати ријеч, коју су задали народу. Препреке су им биле силне, они су их већим дијелом већ савладали. Што их још буде ма с које стране, знаће их они уз помоћ народну отклонити. Међу успјехе изборне побјет,е бројимо и то, да је именована парламентарна влада, т. ј. влада, која је одговорна за сваки свој чин народном представништву, сабору. Такову владу наша отаџ бина до данас још имала није. У споразуму с том владом народном ће заступници настојати да се донесе закон о политичкој слободи избора, затим закон по ком ће најшири слојеви народни доћи до права гласа, о слободи штампе и независности судаца. Народно представништво водиће нарочиту бригу о том, да се осигура стални привредни напредак народни и да се стане једном за свагда на пут материјалном пропадању нашега народног елемента, који бјежи у туђи свијет а његове њиве и поља заузима туђинац.