Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

И некрајишници досељеници могу стећи овлаштеничко право у крајишничкој земљишној заједници, али код њих треба разликовати, да ли су они овлаштеништво стекли прије или шслије уређења вемљишне ваједнице. Приликом уређења земљишне заједнице мора се признати овлаштеником сваки некрајишник досељеник, ако је у вријеме првога уређења власником старе крајишничке куће, која је постојала прије 8. јуна 1871. као власност крајишничке задруге или крајишничке облигатне породице, која је вршила крајишничке (граничарске) дужности и обавезе, те ако та кућа лежи у дотичној порезној опћини и ако је та кућа настањена. Куће, које су у Крајини постојале прије 8. јуна 1871. али су биле власност државе, па су касније прешле у власност приватника некрајишника, нису овлаштене, јер нису давале војнике. Послије довршеног уређења земљишне заједнице може некрајишник досељеник постати овлаштеником у земљишној заједници, ако стекне власност а.) овлаштене старе крајишничке куће. б.) куће, која до душе није стара крајишничка кућа, али је у вријеме првога уређења земљишне заједнице била власништвом којега Крајишника, па је тако уврштена међу овлаштене куће. Власност овлаштене куће може се стећи добровољном и овршном (на бубањ) продајом, насљедством, даровањем и диобом задружнога посједа. Ко год стече власност овлаштене куће: а.) насљедством или диобом задружнога селишта, стекао је безувјетно и овлаштеничко право, скопчано с том кућом, био не био насљедник Крајишник, јер по садашњим законима имовпнско-правна способност т. ј. способност стјецати и отуђивати имовину није више везана сталешком припадношћу. б.) добровољном продајом или даровањем, стекао је безувјетно и овлаштеничко право, скопчано с том кућом, био не био Крајишник, осим ако је продавац у купопродајном уговору или даровалац у даровном уговору изријеком навео, како он продаје или дарује само кућу бев овлаштеничкога права, које аадржава себи. Ако то не метне у уговор, оде с кућом и право у неповрат! * в.) овршном (на бубањ) продајом, стекао је безувјетно и овлаштеничко право, скопчано с том кућом, био не био Крајишник и било не било у дражбеним увјетима и у дражбеном записнику напоменуто, да се с кућом јавно продаје и овлаштеничко право, јер овршеник т. ј. онај, чија се кућа продаје на бубањ, нема

никаква утјецаја на дражбени предмет и на права, спојена с њим. Томе свему није крив данашњи закон о уређењу земљишних заједница, како се обично говори, него што је то тако, узрок лежи у постанку самих крајишких мјесних опћина. За вријеме Крајине је царевина свакоме селу излучила један дио државних пашњака, да поједине крајишке куће могу на томе пашњаку пасти своје благо, јер је и царевина у Крајини узимала војнике од ку%а, куИних бројева, а не од породица. И тако је то овлаштеничко право било нераздруживо скопчано с кућом, са сгвари, а не с породицом, с личношћу, па зато је овлаштеничко право по своме постанку и развитку стварно право. К томе, како се јасно види из овога краткога разлагања, овлаштеничко право није самостално ираво, него је оно само ирииадност (§ 294. и 298. о. г. з.) главне ствари т. ј. овлаштене куће. По 442. §-у о. г. з. когод стекне власност какве ствари, задобива тиме и ирава, која су скопчана с њом, дакле когод стекне власност овлаштене крајишничке куће или уопће овлаштене куће у крајишкој земљишној заједници, стекао је и овлаштеничко право — осим ,ако је оно од добровољне продаје и даровања изријеком било излучено — не по закону о земљишним заједницама већ по опћем грађанском законику, који је од првога закона куд и камо старији! Сасвим је погрешно мишљење, да је закон о уређењу земљишних заједница противан домородцима. Баш противно је истина. У томе закону има доста брана, које пријече странцима досељеницима улаз у земљишну заједницу и које много штите старосједиоце, као што је то донекле већ разложено у 24. броју за 1905. и у 43. броју за 1909. „Српског Кола". Ако Бог да здравља, биће о томе још говора за праву народну корист. Гавра Копенол.

Шта се збива у нас и у свијету, Пријатељи „Српсног Кола." Послали су нам у име претплате за „Српско Коло": Софија Радујковић из Липовчана 9 К 60 фил.; Миле Дерета из Дрљаче 20 К; Богомил Ђерић из Беча послао је 16 К, да се за те новце шаље „Српско Коло" четворици ратара у његову родном крају, у котару кореничком; Љубомир Бабић, свећеник из Старог Села опет 17 К 60 фил.; Стојан Војводић из Дољана у Далмацији 6 К 40 фил.; Ђуро Вуњак из Слуња 25 К 20 фил.; Петар Д. Радаковић из Петроварадина 19 К 20 фил. за 6 претплатника; Ј. Бастајић из Свинице 16 К за 10 претплатника; Филип Кетић ратар из Ст. Сланкамена