Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

Нека наши пријатељи пазе да за изборнике буду изабрани чврсти самосталци. Избор посланика за народно-црквени сабор у горњо-карловачком "владичанству биће 26. априла по старом или 9. маја по новом. Избори за народно-црквени сабор. До сад су самосталци поставили ове кандидате за изборе у народно-црквени сабор: у котару костајничком д-ра Богдана Стојановића народног заступника; у првом и другом бјеловарском новинаре и заступнике народне: Јову Бањанина и Буду Будисављевића; у првом и другом слуњском: народне заступнике Светозара Прибићевића уредника „Србобрана", Васу Муачевића великог посједника и Валеријана Прибићевића про фесора богословије; у првом плашчанском директора српске гимназије у Карловцима Раду Врховца и Валеријана Прибићевића; у митровачком д-ра Душана Поповића народног заступника; у новоградишком д-ра Срђана Будисављевића познатог бранитеља наших „велеиздајника" и капелана Дану Подунавца „велеиздајника"; у Сремским Карловцима д-ра Лазу Поповића лијечника. Жалосни Срби. У Сомбору, у Бачкој, основали су Мађари Кошутовци своје политичко друштво (клуб). У одбор тога друштва ушли су и жалосни Срби: Марко Павловић, свештеник, и Стеван Стратимировић, свештеник и катихета на сриској женској преперандији, и Милорад Веселиновић. Зашто „Застава" не удари ватреним речима против ових изрода српских? Шта би Јаша рекао, да који Србин свештеник из Хрватске стули у одбор каквог франковачког друштва политичког? Онда би надао дреку, како је томе крив Светозар Прибићевић. Како сме катихета српске женске препарандије, којој је радикалски Школски Савет врховна власт, примати одборништво једног мађарског политичког друштва? Шта би на ово рекао покојни Светозар Милетић, да је жив? Зар је Јаша својим пријатељством с Кошутовцима само то постигао, да његови људи ступа ЈУ У кошутовачка политичка друштва? Једна срамота. У Сомбору је управитељ српске автономне мушке и женске препарандије (школа за учитеље и учитељице) Божидар Борђошки, угледан члан радикалне странке, један од њезиних вођа. Па помислите, какву срамоту и стид тај човек навлачи на српски образ. Тај управитељ и професор српских школа шаље своју кћерку у мађарску вишу девојачку школу сомборску, а не у српску! Да једноставни ратар шаље своје дете у мађарску школу поред српске, ми би га морали

најоштрије осудити. А шта тек да кажемо за једног интелигентног човека, и то још равнатеља и професора српских препарандија? А шта би било, да сви Срби стану слати децу у мађарске школе? Коме би онда велики радикал Божа Борђошки био професор и равнатељ ? Питамо Јашу Томића, како то сме бити и хоће ли он овог изрода српског избацити из своје странке и поучити га, да он не може бити професор и равнатељ српских учитељских школа, док овако ради. Какви ће то бити српски учитељи, којима је овакав човек професор и равнатељ! Свој своме, али не српсни, него радикалски. За помоћ црквама целе патријаршије наше, која има преко милион и сто хиљада душа, одредио је радикални Саборски Одбор 6000 К. Али за саму цркву у Вршцу, где је радикалски владика Змејановић, одређена је потпора од 60.000 К. Дакле десет пута више него за све цркве наше патријаршије, а двапут више него за све српске школе у патријаршији. Воли радикал радикалу, само што не воли радикал Србину. У том је зачкољица. Српске штедише. 1895. године имали су Срби ове државе у српским новчаним заводима уложеног новца само 14 милиона круна. 1904. године имали су га већ 95 мил. круна, а године 1908. било га је чак 150 милиона круна. Сад га, можемо поуздано рећи, има већ 200 мил. круна! Дакле, за петнаест година имају Срби готово 15 пута више уложеног новца. То је један велики напредак. Но није то све. На жалост, има још Срба, који уштеђени новац не улажу у српске новчане заводе, него у туђе: јеврејске (жидовске), мађарске, њемачке. Кад би се сав српски новац скупио у српске новчане заводе, како би и требало, било би тога новца још много више. Па, како су Срби у задње доба почели у свему напредовати, можемо се надати, да ће се то ускоро и догодити, да неће бити Србина, који ће својом уштеђевином помагати српске противнике! Добротвор српсних свештеника. Никола Вујатовић парох у Вуковју, у Славонији, предао је пакрачкој конзисторији своју опоруку (тестаменат), у којој оставља 20.000 К за мировински фонд свештеника пакрачког владичанства. Живео! Словенски владари између себе. Много има држава на свету, много народа и језика. Владари и министри не могу знати све те језике. Зато је изабран француски језик, да њиме међу се разне државе, владари и министри опће, пишу и говоре. Стога се вели француском језику, да је дипломатски језик, то јест језик,