Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 5.

ваљаних Срба ратара. Зар нам није на понос ратар Ђуро Јовановић из Бовића? Гдје је он ишао у школе? Нигдје. Ни мале школе није свршио цијеле. Што је знања стекао, то је само својим трудом. Па Миле Митрић из Давора? Ој, како би Српство сретно било, да је у ратарском сталежу само половица Јовановића! А чија је кривња да их немамо? Биће нас, браћо, што волимо и капом вјетар тјерати, него о том дубље мозгати. На жалост, намјерио сам се на неколицину јадних и кукавих несрећа, који хоће да су Срби, па рекоше ми, да је „Српско Коло" за њих скупо. Педесет и три човјека лежала су преко годину дана у затвору, трговцима пропали су дућани, мунтане су куће тих људи страдалника, док су њихове биједне породице кукале без хранитеља свога — а томе, да речем правим именом, изроду, скупе су три круне и 20 потура на годину дана. Па, рецимо, да је претплатник и „Привредника", то би годишње дошло свега 7 К 20 потура што није дневно ни 2 потуре. Гдје би тај изрод умро на коцу за крст часни и слободу златну? А није му скупо пити ликово (алдумаш), па ма за пазар пилећи! Добро би било, да „Српско Коло" на концу године изнесе попис свију претплатника Срба ратара, па да се види, ко је у истину Србин, а од кога да се глава окреће. А ти Србине, који читаш „Српско Коло", за образ свога села упути брата свога на срамоту, коју нанаша цијелом Српству, жалећи те мале задужбине у своју корист, Српства и Српчади своје. Душан Трбуховић, народни учитељ.

Тамна нођ, Тамна ноћ... тамно ми је, Од вечери до вечери, Тамнина ми снагу пије, Од мрака до зрака Од зрака до мрака. Стара ми се мајка вајка, Од вечери до вечери: Што ми копниш, мила ћери, Од мрака до зрака, Од зрака до мрака? Дуги данци, дуге ноћи, Од вечери до вечери, Суђеника чекајући, Од мрака до зрака Од зрака до мрака. Из „Сељанчица" Милорад М. Петровик.

На посао. Само 2 К 14 фил . стоји „Српсцо Коло" од 1. маја до цра]а 1910. године. /У1олимо све пријатеље да што врједније цупе прет» платнике. Ацо листу додамо само 4 стра« не, као у аанашњем броју, цолицо Ће бити бољи и обилнији. Сад имамо оцо три и по хиљаде претплатника, који с \Ј платили за лист. С ј<^ пил10 ли их 1° ш хиљад \Ј и по, моЋи ћемо од 1. јулија уз сваци број прило>нити четири стране више, цао и у данашњем, а дијена Ђе остати иста.

Страшна несређа у Србији, Нашу браћу у Србији задесила је ужасна несрећа. Страховита поплава прекрилила је многе плодне долине западне Србије, поплавила целе градове, села, подавила велики број људи, стоке, порушила жељезничке насипе, цесте, куће, стаје, почупала воћњаке, замуљила њиве и ливаде. Једна страхота, каквој скоро равне није било. И 1896. и 1906. биле су у Србији велике поплаве и сила квара починиле, али ни близу као ова. Почињена штета цени се на 10 до 20 милиона круна. Сва је Србија узрујана. Министри, посланици, сам краљ Петар и деца његова изашли су да виде невољу народну. Краљ је дао први 40 хиљада круна, за њим влада у име државе, а по целој Србији стало се купити за унесрећене. Особито је страдао лепи српски град Крагујевац. У њему су порушене многе куће. Удавило се преко 30 душа, а међу њима две старице од преко 100 година. У Крагујевцу је пострадала и државна фабрика топова и другог оружја. Крагујевац је поплавила река Лепеница. Највише штете починила је Морава. Сијасет села уништено је у њеној долини. Откуд ово зло? Србија чешће страда од поплава. Томе је узрок, што је народ опустошио шуме, те су брегови остали голи. Чим пада дуже киша јака, ето поплава. Вода се не задржава на голим брдима, него сместа сва сјури се у долине, преврши речна корита и ето зла. Да су брда покривена шумама, тога не би било. Шумско тло, покривено дебелим покривачем сухог лишћа, траве, маховине, дрвећем, шибљем, задржава воду, упија је или је полако пушта да ошче. Зато у шумовитим крајевима нема поплава, и ако су јако брдовити. Уз то шуме чине, те не падају пљускови, него тиха киша, од које никад неће бити поплаве, па ма како дуго падала.