Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

кандидата дра Свињарева, уредника „Српства", у Жабљу дра Таиавицу. У Новом Саду поставиле су противрадикалне странке за кандидата дра" Геду Дун^ерског, сина познатог српског милионара Лазе Дунђерског. У Панчеву у Банату сложиле су се све странке противрадикалне, да за свештеничког кандидата поставе проту Саву СтојшиИа. У срезу ковинском у Угарској кандидирају Срби, који су се сложили против радикалне странке, доктора богословије Илију ИвачковиИа. Дволичност. Радикали у новинама нападају самосталце, што су помоћу Куена срушили српског крвопију Рауха. Д-р Славко Милетић, радикалски вођа, дочекује у Вршцу Куенова великог жупана и каже, како се нада да ће моћи заједнички с њим радити на опћем добру града Вршца. Ако је Куен такав наш злотвор сада, како се може Славко Милетић надати, да ће с њим ма у чему заједно моћи радити, или с његовим слугом великим жупаном. То је радикалска тајна. Но није то тајна. То је врло једноставно по оној народној: умиљато јање двије овце сиса, или: сједе на два столца. Куену, Томашићу се улагују, кад народ не види, а пред народом се праве њихови противници. Но та дволичност дозлогрдила је народу и радикалске вође наћи ће се убрзо у великом чуду, кад између столица љосну о ледину. Нека се не чуде. Ствар је у том, што су они држали себе тако мудрима, да народ неће никад прогледати њихове игре, а народ је међутим много паметнији, него што су рачунали. Бан нод краља. Други дан православнога Ускрса био је бан Никола Томашић код краља у аудијенцији. Ишао је краљу да добије одобрење за промјену изборног реда за наш земаљски сабор. Краљ је одобрио, да се прошири изборно право онако, како је уговорила коалиција с баном. Тако ће наш сабор одмах, чим се сад по Ускрсу састане, расправљати о промјени изборног реда, а коалиција ће гледати, да се расправа чим прије сврши и закон добије и коначну потврду краљеву. Кад се то сврши, бићемо много сигурнији за своја народна права. Краљ је бана примио врло милостиво и изјавио своје задовољство, што бан са српскохрватском коалицијом води у најбољем реду Државне послове. Ово је добар одговор Франковцима, који су трубили у свијет, да краљ бана неће ни примити и да ће бан пасти ових дана. Србија за руске ратаре. У Србији имаду три врло добре ратарске школе, тако зване: ратарнице. У Русији нема таквих школа доста, коЛико би требало према њеној величини, а у

Русији је ратар јако заостао у обрађивању земље. Српска влада одлучила је с тога, да сваке године прими на свој трошак у своје ратарске школе петоро дјеце руских ратара, који би их хтјели послати у Србију. Руске новине изразују своју захвалност малој Србији ради њене помоћи великој Русији. Но, добро ће доћи и Србима, кад се дјеца руских ратара по свршеним школама поврате у Русију и разнесу свуда глас о великој љубави Срба према браћи Русима и о добром дјелу, које Србија чини дјеци руских ратара. Руски цар за Србе. Руски цар Никола послао је за Србе, који су пострадали од оне страшне поплаве у Србији 25.000 круна. Српски народ биће захвалан цару братског и једновјерног народа руског, што је убрисао својим лијепим даром многу сузу сиротињску. Хофрихтер признао. Сјећамо се сви оног гадног случаја, који се збио у нашој војсци. Неко је послао многим официрима аустроугарског ђенералштаба пилуле отровне, препоручујући их писмом, посланим у истом пакетићу, да тобоже јачају снагу мушку. Један капетан, по имену Мадер, попио је једну пилулу и умро. Други нису, својом срећом, одмах попили пилула и спасли су се. Наши душмани разгласили су били тада, да је то Србија хтјела потровати австроугарски ђенералштаб. Жидовска и швапска штампа грдила је и ружила најгоре Србе. Франкове новине у Загребу писале су, да су то Светозар Прибићевић, његове сестре и Буде Будисављевић у име великосрпске пропаганде хтјели потровати ђенералштаб. Но сумња је ускоро пала на ђенералштабног обрлајтнанта Хофрихтера и он је био ухапшен. Дуго је тајио злочинство, но ове недјеље признао је, да је он главом хтио потровати старије другове, да брже постане капетан, кад се испразне толика мјеста. Видите, официр је хтио потровати толике другове официре, само да прије постане капетан, и то Нијемац Хофрихтер, члаи тога проглашеног и слављеног немачког народа. Лијепо другарство међу Нијемцима официрима. Да се то догодило међу Србима или у којојој другој словенској држави, немачке и жидовске новине дигле би грају до неба о словенском дивљаштву. И из овог случаја изишао је лажно објеђивани српски народ дичан. Јер није Србин отровник, Србин се отворено бори са својим противницима. А наши непријатељи осташе опет гадно осрамоћени. Међу њима се нашао отровник, који је хтио потровати браћу своју, да брже постигне већу част. Срби то не би хтјели учинити ни најцрњим душманима, а камо ли међу се.