Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII.

тијелом угарској влади, само да им се смилује и забашури њихова неваљалства. Но ми држимо, да им влада ни за што неће учинити за вољу у тој ствари. Као што су они тражили да се износе тобожње прљавштине покојног патријарха Георгија Бранковића, тако нећемо ни ми имати милости према њима.

Ножем на браћу. Код избора за црквену скупштину у Руми, који су били прошле недеље, потегли су неки залуђени радикалски кортеши ножеве, да с њима боду присталице самосталне странке. Нарочито су били навалили, да Прободу Мију Добросављевића и неке ратаре. Само присебности и свести самосталаца има се захвалити, што није дошло до крви. Дакле, дочекали смо ту срамоту и грдило, да Срби Србе ножевима боду, да Срби Србима о глави раде. Је ли чудо онда, што нас је Раух хтео вешати? За што би му ми милији били, него што смо једни другима? Али, ми се не чудимо овом телико, кад знамо ко води радикалну странку. Кад је Јаша Томић, човек школован, могао ножем пробости 1889. на Туциндан великог српског родољуба д-ра Мишу Димитријевића, па зато одробовати у Вацу шест година и после тога опет постати уредник „Заставе" и вођа странке радикалне, као да није ништа ни било, зашто не би ножевима боли они у његовој странци, који мање знаду од њега! Као мисле људи: Ко у нашој радикалној странци више Срба прободе долази до веће части. Па дед, да и ми покушамо бости самосталце, који су толило мрски Јаши Томићу. Но српски народ је сит већ братоубилачке борбе. Он хоће слоге, љубави међусобне међу браћом, он хоће да одахне од клања међусобног и сложно да почне радити народне српске послове. И зато ће он показати на изборима, да је сит оних што уносе буктињу раздора међу Србе, оних што уче своје присташе да боду ножевима друге Србе, који држе, да смеју другачије у нечем мислити од радикала и не бити радикали. Кад не би тако било, српски народ и не би заслужио боље судбе од ове. А српски народ је заслужио бољу судбу и он ће умети и показати да је боље судбе вредан. Пут до те боље судбе српске је међусобна љубав, поштовање, слога српска. Она четири лепа српска слова због којих су толики Срби страдали, а која значе: Само слога Србина спасава, не ће остати празна слова, која Срби само на заставе умеју извести или их пијани спомињати. Та слова и речи морају ући у душе и срца српска, Срби их морају у прсима својима носити. Срби

то морају и хоће, они су почели већ радити по тим словима и речима. Стога ће Срби и оставити листом оне који руше делима својима свето српско знамење, оне што ножевима насрћу на браћу и окупити се листом око оних, који су најпре Срби, па онда све друго, који су за своје Српство толико и страдали.

Ратарев одговор радикалима. Ратар Бранко Тешановић из Мирковаца послао нам је ово писмо: „У Мирковцима на други дан Ускрса. Јуче смо добили нас више писмо од месне организације Српске народне радикалне странке из Митровице, којим нас позивају, да живо радимо за избор изборника, који ће у Митровици гласати за кандидата радикалне странке. Још нас упозорују на то, да ће у целом срезу бити бирани само радикални изборници, па би за нас, тобОже, било срамота, да будемо сами као неке беле вране. Да се господа радикали не уздају у нашу помоћ, вратио сам им њино писмо уз овај одговор: Писано у Мирковцима на први дан Ускрса. Ево вам враћам писмо и одговор, да нисте заслужили, да за вас гласам. Ја као ратар видео сам за ове 4 године, да нисте заслужили, да вам дам поверење, и данас се кајем, што сам за вас гласао. Идите онима, нека за вас гласају, којима сте дали земљу у најам манастирску. Нисам тео, да вам бацим писмо у ватру као Војин Вукобрад, јер то ви нисте видели. Зато вам пишем, нека знате да сам самосталац. Бранко ТешаповиИ. И кличем: Живео д-р Душан Поповић будући наш заступник на народно-цркв. сабору!" Ето видите, како народ ногама цака опсенаре радикалске, који су га толике године заваравали свакојаким обећањима, док не опустише касе народних фондова.

Шта се збива у нас и у свцјету. Нови самосталски кандидати у Угарској. Присташе Српске Народне Самосталне Стране у Угарској поставиле су до сад још <ове кандидате, за Панчево: дра. Николу МилутиновиИа; Црепајски срез: дра. Душана БошковиИа; Перлески срез: професора Милана МандровиЛа; Уљмански срез: учитеља Иеана МартиновиИа. Радикали, који су се отцијепили од Јаше Томића, поставили су у Угарској у Бечеју за