Srpsko kolo

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

темељу опћег права гласа, народна хрватска странка, јер је добила 5 котарева, док је ненародна странка надбискупа Штадлера добила само два котара. Срп .-прав. црквена опћина у Рацменци на граници Барање у Угарској има 102 српске душе, српску школу и у њој 18дјеце, коју учи Српкиња учитељица. Та шака Срба, људи вриједних и честитих опкољена је морем туђинаца. Црквица св. Димитрија срушила им се пред 5 година и од тога доба у њихову селу није се појала српска литургија. Срби из Рацмечке управили су позив на српски народ, да им помогне прилозима, не би ли како сазидали црквицу, која ће их јачати у вјери православној и народности српској, да нам не утону у мору туђинштине. Свако није врстан много дати, али сви могу по мало дати. Боље је да 100 људи даду по 5 филира, него један двије три круне. И више се скупи тако и лакше дође све, него оног једнога, и уз све то, може се онда рећи, да је сав народ помогао, а не шака људи. Ко усхтије, нека пошаље новац на ову адресу: МЈкоНсб 5г1ауко, бгегв р1еђапоз ЕШазгек (То1па т.) Муслимани босански непрестано селе из Босне. Ми свраћамо пажњу онима Србима ратарима, који су зарадили новаца у Америци, на то, да би могли сад јефтино купити земље у Босни. Нека се обрате само на „Привредник" у Загребу. Он ће их упутити, гдје има земље. Уговор између Русије и Јапана. Писали смо, како се Јапан стара на сваку руку, да се измири с Русијом. Сад можемо јавити, да је дошло и до писменог пријатељског уговора између Русије и Јапана. И једна и друга гледа да рашири свој углед у Кинеској и на обалама Великог или Тихог Оцеана. Због тога је дошло прије и до рата између њих. Јапан је хтио, да посве отуд истисне Русију. Мислио је да ће му то поћи за руком послије побједе извојеване над Русијом у Манџурији. Али у то се почела Сјеверна Америка (Сједињене Државе Сјевероамеричке) да плете у послове кинеске и да увели• чава страшно своју поморску силу. Јапан види да ће између њега и Сјеверне Америке морати доћи до обрачуна кад тад. Зна да ће самој њој тешко моћи одољети, јер је то најбогатија земља на свијету, а камоли, ако му Русија стане правити неприлика за леђима, Зато се Јапан стао умиљавати око Русије и у овом уговору попустио је у многом, одустао за сад од своје накане, да потисне Русију с Тихог Оцеана. Русији је то опет добро дошло, да одахне и да] се спреми за будућност, и уз то

да не мора цијепати своју силу, падабудејача овдје у Европи, гдје се осилила њемачка царевина и пријети свој Европи, а поготово нама Словенима. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје ваљане ђаке од — 12 до 15 година, — на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

бародно здравље. Лекарске поуке. 1. Хлеб. Хпеб је најглавнија наша храна. А код сиротиње често је и једина храна. Наш свет не једе никакво јело без хлеба. Шта више, узме по три залогаја хлеба а један залогај од другог јела. И кад нема довољно хлеба, он не сматра да је добро јео. Из хлеба се добија највише хране. Хлеб даје више од половине потребних хранљивих састојака, а онај остатак даје остала друга храна. Од хранљивих састојака највише има у хлебу скроба, а врло мало беланчевине — скоро седам пута мање него скрбба. Масти има највише у ржаном и кукурузном брашну, а у осталим врло незнатна количина. Према томе, у хлебу нема свих хранљивих састојака и у оној количини, која је нашем телу потребна. Зато хлеб и не може да послужи као искључива храна. Ко се само хлебом храни, или уз хлеб узима врло мало друге какве хране, тај, и ако се осећа, да је сит, не храни се добро и не напредује. Зато, ко хоће, да има праве користи од онога што једе, тај мора да узима не само хлеба већ и осталу храну у довољној количини. За једног одраслог човека потребно је за доручак четврт килограма, а за ручак и вечеру по пола килограма хлеба. Разуме се, да се уз хлеб мора узимати у довољној количини и остала храна: (сира 100 грама); сланине (100 грама); 2 прегршти зготовљеног пасуља, грашка са сланином, зејтином или машћу; три јаја и две чаше млека. Ко би место ове хране узимао купуса, бораније (махуна), зеља и кромпира, тај мора да узима два пут више меса и хлеба него што је узимао са напред наведеном храном.