Srpsko kolo

Број 22.

Загреб, у четвртак 3. (16.) јуна 1910.

Год. VI]

Излгзи сваког г%шх шв Оглзси р&чунз.Ју четвртка у недјељв ЈШ8В| ШРадк %'^Ш Ш % ® Ј|р®*® ШШ ј@8ж пјеновнику. Акс «-.»» СРПСпО коло - § на по године К 1-80 Ц$Ш Д | | %рГ | | V I | \0 Ш | Урелништво се налази г на четврт. год. К —"80 ** Нвколићевој улици бр. 8. За ДИЈГЗ зенље: на го- Писма се шаљу уреднидинГ! круна ПоЈеди- НАРОДНИ ЛИСТ ни бро]еви 10 пот= ^ 1 ~ пнси се в* враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) >*&** Уређује: Уредништво „Србобрана"

Избори у Угарској, Да кажемо сад, као што смо обећали у прошлом броју, зашто су угарски избори важни и за нас. Између Угарске и нас има много непречишћених рачуна. Угарска је безброј пута у посљедњих 40 година погазила: нагодбу од 1868. године, коју је Хрватска склопила с Угарском. Ниједна повреда није исправљена. Задња и највећа је закон о прагматици, који је насилно протурила у заједничком пештанском сабору влада Векерле-Кошут. Прагматиком је узакоњен нанашим жељезницама мађарски језик, а по нагодби је у Хрватској у свима уредима државним, били они заједнички или чисто наши службени језик српски (хрватски). Због прагматике је и дошло до борбе жестоке између коалиције и Угарске; због ње је пала народна влада наша, послан нам прво Ракоцај, па Раух, започели прогони Срба и све задње незаборављене наше патње. Све због тога, што ми нисмо хтјели признати прагматику. Догод у Угарској није било сабора, није се могло приступити исправљању повреда, које су Мађари починили на нагодби, а нарочито уклањању прагматике. Влада, ма колико била наклоњена нама, не може то на своју руку учинити. Садања угарска влада изјавила је више пута, да ће из све снаге настојати, да се изравна спор између угарске и хрватске, до ког је дошло због прагматике, јер је њоме повријеђено право нашега језика. Угарска влада има у сабору својих 260 посланика, и она ће моћи у сабору провести оно што накани. Ми сада морамо још гушће окупити се око српско-хрватске коалиције, да она буде што јача према Угарској и да узмогне што више извојевати. Јер, кад би Мађари видјели, да народ не стоји чврсто као један човјек уз коалицију, да она нема ослонца у народу, онда се коалиције не би бојали и не би попустили онолико, колико ће ; ако виде да се коалиција може ослонити на народ. Кад Мађари виде, да је коалиција јака у народу, да ће она побиједити увијек — осоЧувајте и остављајте сваки број овога лнста,

бито сад ,кад је проширено право гласа у корист рфака^Рђ»макар колико пута они распустили наш сабор и метнули ма кога за нашег бана, онда ће они бити мекани. Ми пишемо овако, премда је сад у Угарској влада према нами наклоњена, зато, што мислимо, да трбамо увијек бити на све спремни, што држН^Јго^" да се ни у шта и ни у ког не треба уздати, него у себе и своју снагу. Што сами не извојујемо рођеном снагом, тога нећемо ни имати никад. Кад би Мађари и њихова влада били увјерени, да ћемо се ми задовољити са свиме, што нам је до сад криво учињено, они нам сами од себе не би — не бојте се — ни у чем попуштали. А ми се тврдо уздамо у свој народ, нарочито у ратаре. Јер кад је наш народ претрпио сва Раухова насиља, а да није клонуо, он ће и у будуће за нашу народну ствар све учинити. Уз то се наш народ не да ни новцем ни разним погодностима, ни гозбама купити као народ мађарски. У Угарској ће свака влада добити већину, која ради с мићењем. Наш ратар није такав. Он за једну гозбу или пар круна или коју цесту неће продати права своје земље, ни добра свога и своје дјеце, као ратар и господин мађарски. И зато ћемо ми моћи издржати борбу сваку, ако буде требало, па макар наш противник радио и силом и новцем. Свијетао образ може се ухватити у коштац с ма каквом моћи. Ето, због чега су за нас важни избори у У гарској. А.

Русија, Учвршпивање хришЋанене вјере. Кад су у Кијеву крштени Руси, разишли су се проповједници хришћанске вјере по свој Русији, да обраћају остали народ у Христову вјеру. Није то свуда олако пролазило. Народ је био привржен старој вјери, врачари и чаробњаци бунили су народ против проповједника. Долазило је и до крви. Ако би гдје настала суша или пожар или ма каква биједа наишла на народ, они би говорили, да је то стога, што, јер Ће заи требати и послије, да га читате. ^ >