Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

У Старом Селу у Банији закључио је школски одбор на предлог пароха Миле Поповића, да се умоли влада, нека допусти уредовање у школском одбору ћирилицом. Част и предлагачима и онима који су предлоге примили. Срамота је само што ћуте толике друге опћине и школски одбори. Хрвати о Србима у Србији. На слет свију словенских Соколова у Софији, о ком смо писали у прошлом броју, отишло је и много Хрвата. На путу у Софију у Бугарску мора се проћи жељезницом кроз сву Србију. Тако су прошла туда и наша браћа Хрвати. Срби у Србији дочекивали су их свуда тако братски, тако гостољубиво, тако искрено, да се Хрвати који су тамо били не могу доста нахвалити тога дочека. Дочекивало их је и мало и велико; Господа, официри, занатлије, трговци, војници, ратари ама све листом. Један франковац, који је био тамо, тако је био дирнут у срце тим братским дочеком, те сад прича, да није знао прије што су Срби и да од сад не може бити непријатељ Срба. Ми се необично радујемо овоме, што су се браћа Хрвати увјерили, како их воле Срби. Тиме ће се наше братство још боље учврстити, и ми ћемо обоје бити јачи, да одолимо својим заједничким душманима. У то име и ми овдашњи Срби захваљујемо Србима у Србији, што овако братски дочекаше Хрвате и помогоше тиме, да се слога српско-хрватска још боље учврсти. Црна Гора нраљевина. Како се јавља, прогласиће се црногорски кнез Никола за краља приликом прославе педесетгодишњице своје владе. Од тога ће Црна Гора имати само већи трошак, а никакву корист. Свијет ће се смијати краљу од 250.000 душа. Боље би и корисније било по српски народ у Црној Гори, да кнез Никола уведе поштену управу у земљи, да растјера оне улизице, глобаџије и пропалице, што се окупише око њега, па да пусти из тамница оних преко 100 поштених Црногораца. Слога Срба и Хрвата у Босни. Како јављају новине сложили су се Срби и Хрвати на босанском сабору у том, да су Срби и Хрвати један народ; да ће бити равноправне српска и хрватска застава, те ћирилица и латиница и да се кметови морају откупити уз државну помоћ. Ако се покаже да је ово истина, онда смо опет стекли једну велику тековину. Слози Срба и Хрвата у Хрватској, Славонији и Далмацији придружиће се и слога Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини. Преко 5 милиона душа српских и хрватских, које су се пре неколико година, на велику радост Мађара и Шваба, клале, сврстаће се сад у један табор, у једну војску. Па

да видимо онда, хоће ли се усудити ко у будуће да гази по нама као некад. Из Мирковаца добили смо ово писмо: Од 12 одборника наше политичке опћине два су несрбина, а остало су Срби. Па, како је дужност сваке опћине где су Срби у већини послужити се правом, којим нам је дозвољено уредовати у опћинама ћирилицом, стога држим да ће бити света дужност и наших одборника у првој наредној седници донети закључак да се ћирилицом уредује. Не пишем ово ради тога, да тобоже неког на то подсетим, особито кад знам да имаде међу њима људи, који то и сами желе,, већ ради оних због којих је у првој половици месеца априла ове год. пао предлог одборника Милана Корде, кад је исти предложио, да се наша опћина претплати на „Србобран" а неки т. ј. већина га одби с мотивацијом, ко хоће да чита нек себи плати, дочим су баш исти, за времена владе Раухове мирним оком „Шаупоз!" гледали и за њу 36 круна годишње плаћали.

Са пута кроз народ, Прошао сам у првој половици овога мјесеца кроз један крај наше Баније. И на први поглед пало ми је нешто у очи. На све стране видиш силне ливаде још и тад непокошене. Много већи дио је непокошен, него покошен. Трава презрела, одоздо избила већ нова трава, а коса још никако да мане кроз њу. Штета велика: прво, та презрела трава није добра за стоку, као трава зелена: нити је стока тако радо једе; нити у њој има хране толико; нити је стомак може тако лако сварити, прекувати. А друго, кад се трава касно покоси, настану обично врућине без кише, и отава не може да се дигне. А сад, кад је земље у сваког мање, мора свако гледати, да ухвати отаву. Није то као некада. Питам сељаке, шта је томе криво. Је ли немар, или незнање или лијеност. Није ниједно, веле ми људи. — У ово доба сустигне нам се вавијек чудо послова: Копање куруза у другу руку, косидба ливада и жеава ражи, јечма и шенице. Делача сад нема као некад у великим задругама. А уз то ова несретна Америка. Па се не може доспјети на све, господине, да богујеш. Пречи нам је куруз и друго жито, него ливаде. Тако сваки човјек притисне да окопа курузе и пожање, а онда се прихвати ливаде. Знамо ми да је то зло, али шта ћеш му. Ту ти знање не помаже, ван се гризеш сам и ијеш без користи. Ови људи посве право говоре, а опет не говоре право. Истина је, док раде овако, како