Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII.

прилично, имамо их сад близу 4000, али далеко је још до пете хиљаде. Ми знамо да ће наши пријатељи овдје учинити још за лист колико год им је могуће. Знамо да ће и ратари сами све више у будуће радити за лист, јер су га многи врло завољели, виде у њему свог пријатеља и учитеља. Но знадемо и то да би се у Америци могло још више учинити за лист, кад би се хтјело. И стога ми пишемо ова писма Американцима и надамо се да ће они учинити коликогод могу за наш лист. Учиниће тако много за нашу народну ствар, за себе саме. Ниједном народу на свијету не треба толико просвјете, толико сложног рада, толико међусобног упознавања, као нама Србима. Ниједном. Не кажемо ми то онако само из обичаја, или зато што човјек увијек мисли е је њему најгоре, него је то једна истина. Јер ниједан народ није растрган на 7 дијелова, као наш. Нас су растргали да се не можемо сложити на заједнички рад ни упознати међу се као што треба. У самој Аустроугарској кроје Србима капу 5 сабора: у Бечу, Пешти, Загребу, Сарајеву и Задру (у Далмацији)!! Ниједан народ није своја сједишта изабрао на незгоднијем мјесту, него ми. Неки дан су била 2 ратара у Загребу и питала писца овог чланка: Зашто је нама Србима од памтивијека зло? Одговорено им је: Је ли зло оном господару преко чије њиве иде неколико путова? Колико треба труда да је сачува од потрице, колико клања са потричарима? Би ли било зло оном ко би дигао шатор на сред цесте, зар не би свако запео за њ и одгулио по који комад платна с њега, ако не би вавијек био-на стражи и бранио се? А ми смо такав делија, који је разапео шатор на најважнијој цести европској, што са запада води преко Балкана на исток, у Азију. Зато нам је било и морало бити тешко, а особито, ако нисмо били спремни да се боримо и ако смо били несложни. „Српском Колу" је задаћа да српски ратарски свијет просвјећује, учи га братству и слози српској, упознаје га међу се. Од почетка свог излажења радило је оно на том. И за то ко ради за њ, ради за Српство, за нашу бољу будућност. И ви Американци радићете не само за „Коло", него за нашу бољу будућност и срећу, помогнете ли нам да лист учврстимо и повећамо. А може ли бити веће части и одликовања за Србина од рада на бољој срећи српској? Ми се уздамо тврдо да ће стога и Срби Американци учинити што могу за „Срп. Коло". За Америку стоји „Српско Коло • годишње 5 К (1 долар). Најбоље би било да се више њих сложи, па да им се лист свима шаље на једну сигурну адресу. Наша адреса је: бгрзко Ко1о, А^гат, КгоаЈЈеп, ОеззЈеггеЈсћ—Ш^агп. А.

Кажњавање због непристојеог понашања У УРеду. Више ратара питало нас је, 1) има ли права котарска област, да осуди човјека због тога, што је увриједио тобоже — кога чиновника код вршења службе, 2) колико може да казни, а особито 3) јели то по закону, да призив против такве осуде котарске области не обуставља овршење казне, него да осуђени одмах мора платити глобу или ићи у затвор, иако призив још није ријешен. Они ратари који су нам писали мисле, како изгледа по писму, да то право не припада котарској области. Добро је зато да народ знаде тачно, шта закон одређује. Догод народ не зна, да ли област ради нешто по свом ћефу, или по закону, зло је. Ту нема повјерења међусобног, а гдје њега нема, нема честите управе. Народ ће свако дјело власти узимати као силу, власти ће у народу гледати вјечитог бунтовника и гањати га. Имаду двије наредбе, које говоре о овој ствари. Једна је издана 20. IV. 1854, и вриједи за бивши провинцијал (паорију), а друга 16. IX. 1873 и вриједи за бившу Крајину. Параграфи који говоре о овој ствари у обје су наредбе готово једнаки. § 12. прве наредбе гласи: Као што је политичким и редарственим органима наложено под строгом одговорности, да се пригодом опћења пристојно владају према сваком, тако исто имаде и свако исказивати штовање тима органима, када овршују уредовне своје послове. Ко се дакле а) против ком политичком или редаретвеном чиновнику, који врши уредовне законите послове, или против стражама и поглаварственим службеницима, који на јавним мјести^а или у приватним становима имају обавити налоге службене, понаша осорно и увредљиво, или ко, премда опоменут, не одустане од таква понашања, које вријеђа службени значај; затим б) ко се против начелнику опћине, кад извршује налог, који је по закону или по особитом напутку које власти дужан обавити, не престајући влада осорно и увредљиво или ц) ко се у поднеску на коју власт (тужби, призиву, молби итд.), коју је сам саставио или ко други по његову налогу, послужи начином писања, који вријеђа исту власт или ко такав поднесак састави за другога, пашће под поступак казнени, који је установљен у §-У П. А- У §"У И одређена је казна глобе од 2 до 200 К или затвора од 6 сати до 14 дана. Кад се ради о тачци а) §-а 12. онда нема мјеста призиву. Ако странка уложи призив,