Srpsko kolo

Број 34.

Загреб, у сриједу 25. августа (7. септембра) 1910.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељв » » » Цијена за Ауетр-Јгареку: на годину К 3'20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —'80 За друге венље : на годину 5 круна. Поједиии бројеви 10 пот.

СРПСКО К0Ј10

НАРОДНИ ЛИСТ

Огдаси рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. • » » Уредништво се налазв у Николићевој улиди бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног днсга". Руко~ писн се шш враћају. ~

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобраиа'

Како мађарони мисле задобити народ. Од једног ратара из опћине Крњак добили смо ово писмо: Јуче (4. IX.) смо добили преко сто и педесет казнених одредаба кот. области којима смо сваки пресуђен са 30 К глобе или 3 дана затвора, што нијесмо посули опћ. цесте. Ова је осуда неправедна, јер су њом осуђени сви без разлике, и они који су насули цесту као и они, који то нису учинили. Народ је огорчен на ову неправду, тим више, што нам је — кажу — учињена само зато, да нас умекшају ради избора, па да код саборских избора гласујемо за Томашићева кандидата, а код опћ. избора за Мрмићеве присташе, који ће га опет бирати за начелника. Лакше, лакше господо мађаронска! Тврд је орах воћка чудновата Не сломи га, ал' зубе поломи. Бадава вам пријетње, новац и гулаши, и интови ваши. Нас Скрађане предобити нећете. Сваки нас има здраве ноге, торбак и у њем комадић круха и закон о чистоћи и слободи избора. Доћи ћемо на избор, и даћемо сви глас нашем чика Васи. 0 том вас у напријед увјеравамо. Живи били па видјели. Небојша. Не знамо је ли ово учињено за то да се народ придобије силом за владу, кад неће милом. Не зна то ни наш дописник, јер вели да се то само говори. Али знамо да ово неће помоћи влади, ако је учињено с намјером да јој се овако помогне. Наш народ ратарски много је напредовао задњих година у свијести. Баш из тога, што га силом или митом мисле задобити, он зна да га навлаче на злу ствар. Јер на добро и срећу не требаш никога силом ни митом навлачити. Кад би мађарони носили добро народу, сви би ми потрчали за њима као козе на со. Вар би нас морали глобити и частити, да гласамо за њих? То, видите, сад зна сваки наш свјеснији ратар и неће за тањир паприкаша, фићок ракије, коју круну или који дан затвора одгла-

сати смртну-Фбуду себи и својој отаџбини. То ратари знаду и сами нам пишу. А пред коју годину није било тако. Овакове вијести и овакове ријечи долазиле су нам некад само од народне господе. Сад стижу и од ратара. И то је та разлика велика између некад и сад, за коју не знаду мађархшска господа, јер не живе у дотјецају с народом, не чују била срца његова. А то ће их баш и сахранити. Живи били па видјели, како каже наш ратар дописник. А.

III. Већина велика наших претплатника јест из Хрватске и Славоније. Али имамо и лијеп број претплатника у Угарској, Босни, а нешто и у Далмацији. Зато што је велика већина претплатника из Хрватске и Славоније, ми се и бавимо у листу највише приликама Срба у тим земљама, јер је лист мален сада да пишемо у њему једнако опширно и о приликама Срба из других крајева. А ми би писали исто тако опширно о њиховим приликама, кад би имали доста простора. Баш неки дан добило је уредништво писмо једног ратара Србина из Босне, у ком моли да се више у листу осврћемо и на њихове потребе. Прије неко вријеме писао нам је то исто један Србин ратар из Угарске. Одавно ми видимо да би се то морало учинити, али не може се право, док је „Коло" овако малено. То вам је исто, као да имаш рал само земље, па би на њој да имаш и њиву, и ливаду, и башчу, и шуму, и двориште. Не може се, па да полудиш, размишљајући како би то удесио. Него останеш код једног. Тако и ми. Кад не можемо о свему подоста да пишемо, онда је боље о једном много, него о свему по трунак. Кад би „Српско Коло" имало 5000 претплатника, ми би га могли раширити и онда би задовољили свима. Стога смо љетос и писали о том и позвали свз пријатеље, да нам се заузму за ширење лиета, не били скупили тих 5000 претплатника. Пријатељи су учинили

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће ваи требати и послије, да га нитате.

. ч^-- :