Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

ван да љубав и поверење народно на њих износи прве људе у народу и више ништа, јер томе ништа ни равно није. И зато ће у валповачком котару победити честити и сиромашни напредњак новинар д-р Иван Лорковић, који је и до сад тамо двапут победио, а не трговци душама и поштењем народним, па макар им милионар Гутман сасуо у џепове полак милиона својих. А то је заслуга онаких као Сучићи што су. Кликнимо стога сви: Живели честити ратари Сучићи, живело поштење сељачко! А.

Избори, Народне скупштине. У недељу 11. о. м. одржао је кандидат коалиције др. Вадај у Н. Градишци скупштину. На скупштину су дошли из Загреба Буце Будисављевић и д-р Срђа Будисављевић. Народ се изјавио опет да ће гласовати за коалицију. Уредник „Рокге1:а" Вепеслав Вилдер кандидира као коалиционаш у котару нашичком против бившег бана грофа Теодора Пејачевића. Сазвао је две скупштине у Феричанцима и Ораховици у њедељу, али их је власт забранила. Он је онда сазвао поузданичке састанке, но дошли су оружници и растерали их. Мисли влада да ће јој помоћи насиље и бајонети оружнички. Народ баш из тога види ко му је пријатељ. Јер влада која жели добро народу не разгони народа и не забрањује му састанака. Владини кандидати. Колико се за сад зна, кандидираће у име владе у вировитичком котару др. Фрањо Спевец, стари мађарон, који је за Рауха заједно с Франком саставио чувени предлог министру Векерлу. По том предлогу дошли би на владу франковци, и гоњење Срба би још већма требало појачати. У слуњском или брлошком котару кандидираће оделни предстојник Раухов Славко Араницки, вешатељ Срба, због кога је и дошло до расцепа између коалиције и бана. У иисаровинском котару кандидираће Жидов Д цо Франк, који цела живота није друго радио, до блатио Србе и Хрвате по пештанским и бечким жидовским новинама. Хвали се на сва уета по Загребу, како ће победити он, то јест шегов спирит и круне. Али тешко те се неће утристи за језик. У Еостајници кандидира стари мађарон ЈЈавослш Машег. Већ је имао и састанак са еведоком против Срба у велеиздајничкој парници Симом Турајлићем. Али Симо ће му слабо помоћи.

У Глини кандидира влада вараждинског адвоката дра. Ћуру Грубера. Ово је некад био Србин, звао се Грубор. Али одрекао се Српства и променио презиме у Грубер, само да мање српски звучи. И влада мисли да ће оваког изабрати српски народ у глинском котару. У Руми кандидира влада бившег члана и посланика мађарске пучке (католичке) странке у Угарској Стеву АдамовиЛа из Новог Сада. Овај човек који је православне вере, био је посланик мађарске католичке странке, коју воде попови католички. И сад да га бирају Срби Сремци! У беловарском котару кандидира влада поджупана у пензији Јована СекулиШ. Уздају се да ће гласати за њега Срби сви, а уз то Хрвати који би морали, па да би прошао. Али ће их уздање преварити. Није свако ко се зове Србином пријатељ Срба. И Настић се зове Србин. Није Србин онај ко у Хрватској држи уз мађароне. То нека запамти Јован Секулић. Влада би дабогме волела, кад би сабор могла саставити из самих поджупана и престојника, јер им је кичма мекана. Али не би то било за нас добро. ми волимо људе чврсте кичме. У Дарувару влада кандидира Жидова д-ра Шварца, адвоката. Да лакше прође већ је влада преместила из Дарувара престојника Павлицу, јер јој није поуздан, а метнула тамо познатог из Глине српског крвопију Милана Раданчевића, жуп. тајника. У Вргинмосту влада не зна кога би изабрала од два тића соколића: Гашу ДевиЛа или Душана СлијеичевиИа, старе мађарончине, које је српски народ 1906. г. отпухнуо из Глине и Вргинмоста. Који био да био, неће добре среће бити. У Петрињи ће влада кандидирати канда старог мађаронског посланика жупника Вукманића. У Херцеговцу биће владин кандидат беловарски Жидов Леополд Сингер. У Илоку имао би бити владин кандидат архимандрит Димитрије Бранковић, а у Иригу архимандрит Анатолије Јанковић.

Русвја. 0д великог метеша до Петра Великог (од 1605. до 1689.) Велики метеж (од 1605—1613). Кад је умро цар Борис Годунов 1605. већ је Димитрије лажни био у Русији и потукао Борисову војску. Борисова смрт даде му крила и он ускоро освоји и Москву, а прије преко својих људи издајнички убије Борисову удовицу и сина, који је био проглашен за очева насљедника. Но није дуго царевао Димитрије.