Srpsko kolo

Стр о.

СРПСКО КОЛП

Год. VIII.

Ми смо увјерени тврдо да ће се српски народ одазвати овој лијепој намисли и овјековјечити овако име правог нашег српског владике, који се онако својски и очински, а јуначки заузимао за српско име и образ у доба прогона Раухових. Свршена истрага у ствари тестамента Иване ПоповиЋ. Сјећају се наши читаоци, како је за Раухове владе била дигнута оптужба против угледних Срба у Загребу, да су направили криви тестамент за Ивану Поповић, којим је неких 30.000 К остављено разним српским народним установама. Због тога су били дошли и у тамницу адвокат д-р Пајо Теодоровић, потпуковник Аћим Крбавац и Милка Гавела, а уз њих су још били оптужени, и ако су остали на слободи, Никола Гавела, д-р Ђорђе Ивковић, лијечник, Јован Подупски, управитељ „Српске Штампарије", Стојша Крбавац, поштарски чиновник, и д-р Раденко Станковић, лијечник. 16-ог овог мјесеца обуставило је загребачко државно одвјетништво прогон, јер окривљени нису криви. ■Ј" Илија Шупут. 14. о. мј. умро је у болници милосрдних сестара у Загребу честити Србин Илија Шупут. Био је кр. порезни благајник I. разреда у мировини и начелник у Кореници. 17. о. мј. у суботу сахрањен је у Бјеловару. На погребу је много српског свијета у Бјеловару узело удјела, јер је тамо дуго служио и био врло омиљена личност у друштву српском. Мир пепелу његову! Мађарски зајам. Угарска влада мора да дигне један велики зајам од 560 милиона круна, који ће се највећим дијелом утрошити на војску. Најбогатија земља у Европи је Француска. У њој све државе које не могу наћи за зајам новда у својој земљи, дижу зајмове. Хтјела је и Угарска. Али Французи стегли кесу: „Не дамо ми новаца, да ви за њих оружате војску и градите бродове ратне. Ви сте у савезу с Њема чком, непријатељем нашим, с њом би и ратовали против нас> Русије и Енглеске па да вам ми са својим новцем набављамо оружје којим ћете нас бити". Тако је сад угарска влада у великој неприлици, гдје ће дићи тај зајам. Свима Србима а пре свега нашим задругарима на углед. Познат је онај наш старински ружни обичај, који се ваљда још из поганског доба у нас затекао, а то је, да се даје даћа после укопа покојника. Не само да то новца стоји, него знаду бити читаве пијанке, буде и певања, па свађе и свега, што је недостојно тога места, где туга и жалост влада. Ратар Стеван И. Јовановић из Митровице не хтеде се држати тога ружног обичаја приликом смрти сина, него место тога, а у спомен покојника, дао је он „Српском Школском Фонду у Митровици" 10 К

и „Фонду ђака српске основне школе митровачке" 10 круна. Ово је заиста лепо и паметно и похвално од тог ратара, кад је он сам на то дошао и увидео, да је лепше и боље потпомоћи коју народну установу, него ли трошити за даћу. На њег нека се угледају и остали, а нарочито наши задругари, који предњаче и треба да предњаче у свему, што је паме-но и добро јер све што не ваља треба укидати и бољим и напреднијим замењивати, јер то захтева интерес народа нашег. Д-р Никола СолариЋ адвокат и кр. јавни биљежник отворио је канцеларију у Корениии. Берба и порез на вино. Ове године поновно се склапају уговори с опћинама, да откупе порез од вина за год. 1911.-1913. Морамо упозориги све пријатеље народа, да је ова обнова уговора за цијели наш народ веома погибељна. Финанцијалне области траже откупнину према оној количини вина, која се је попила у времену од 1. српња 1909 до 30. липња 1910., дакле иза двије преобилне бербе. Насупрот година 1911. долази иза овогодишње праве виноградарске пропасти. Ипак су финанц. области управо дужне тражити много већу откупнину од опћина, него је била досадања године 1907. углављена откупнина, јер је г. 1909./10. потрошак вина наравно силно нарастао. Финанц. области могу од тога попустити највише 10%, неке ће и 20% попустити, већ према памети и срцу дотичнога равнатеља. Али што остане још је увијек редовно пуно више него досада, а што је још горе, пуно више него што могу опћине у идућој вином оскудној години убрати. Пријети стога погибао, да ће се побирање пореза од вина за идућу годину још више издати у закуп, а закупници — Бенке из Печуха и Кенигште тер из Н. Сада — уважаће своја страна вина још у већој мјери к нама на штету нашега виноградарства Ваљало би на то упозорити министра финанција, да овај упути финанцијална равнатељства, да ове године снизе своје захтјеве према опћинама, што више могу, да се задовоље с досадањим откупнинама и да не тјерају опћине у шаке закупника. Ово је тим нужније, што ће касније боље бербе ту малу штету ерара лако накнадити.

Различите вијести. Снижење превозне цијене за марву. — Аустријско министарство жељезница издало је обзнану, по којој ће се на свим станицама државних жељезница удијелити за сва средишња тржишта у Бечу снижење од 5% на превозну цијену за марву за клање. Ово снижење вриједи за три мјесеца, али се може повући у сваки час, ако ово не би имало никаква утицаја на снижење цијене меса у Бечу. Аустријски министар за жељезнице обратио се је угарском министарству трговине, да би удијелило полакшице на угарским државним жељезницама. Јужна