Srpsko kolo

Број 38.

Загреб, у нетвртак 23. септембра (6. октобра) 19X0.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељв * » » Цјена 31 Ауетро-Угареку: на годину К 3'20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —'80 1а дрЈге зен&а : на годину б круна. Поједвии бројевв 10 пот.

К0Ј10

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се в«ше од три пута увргаћ УЈУ. рачунају се јефтиније. * * • Уредништво се налази у Наколићевој улицк бр. I. Пвсма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног [двсга", Руко~ писи сг ■) враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана'

За једну црквену уру.

У котару 'нашичком кандидира као владин кандидат тамошњи гроф а бивши бан и бивши члан српско-хрватске коалиције Теодор Пејачевић. Српско-хрватска коалиција кандидира тамо^ ш>едрика „Рокге^а" Већеслава Вилдера, једнога^д најбољих наших млађих људи, човјека свом душом заузета за мале људе, за слободу народну, и за нас Србе. Да гроф Пејачевић није у тешки час изневјерио српско-хрватске коалиције, не би имали ништа против његова кандидирања. Али: на муци се познају јунаци. А гроф није био врстан да истраје на јуначкој муци до краја, него је опет прешао на страну мађарона, гдје је био и прије 1906. године. И стога сви народни људи морају бити против њега. Још и више него против оних који су увијек били на страни мађаронској, јер увијек је опаснији онај који је био с нама па нас изневјерио у тешко вријеме, него онај који никад није ни био с нама. Нарочито би сви Срби у котару нашичком морали бити за Већеслава Вилдера, јер је мало Хрвата који су се толико за Србе излагали ударцима Рауховим као он. Али, како чујемо, има тамо Срба који су из незнања за грофа, а има их у парохији ораховачкој који су зато за њега, што је српској цркви поклонио уру за звоник, која стоји 700 круна. Срамота нам је ово исписати, и ми смо се тешко одважили док смо ово изнијели, ма да нам је поодавно јављено. Размислимо, браћо, малко о овој ствари: Ораховичани хоће да се продаду мађарону за 700 К, или боље за једну црквену уру. Кад они то могу учинити, зашто то не би учинила свака српска парохија у земљи? А не бојте се, има у Мађара и мађаронских кандидата новаца Доста. Мађарска влада потрошила је на изборе У Угарској 18 милиона круна. Могла би и у Хрватској купити 400 сатова црквених за 400 српских парохија. То би стало само 280 хиљада круна, ни трећину једног милиона. Зашто по тако јевгину цијену не би купили

свега српског народа. Кад је Ораховици стало више до црквеног сата него до цијеле земље, народа и образа, зашто би и ми други били другачији, зашто не би и на нашим црквама одбијали сати? Зашто ли су, Боже, наши стари били будаласти и крвили се и с Турчином, и са Швабом и са Мађаром? Та да су им хтјели поклонити се, купили би им они сваком сат, а камо ли сат црквени! Чудне срамоте и покора од нас пред цијелим свијетом! У Хрватској избори, а у Пешти мађарска влада трпа на жељезницу силне, небројене сатове. Пролази туда странац, Енглез, Француз и пита човјек куд ће толики сатови. — За изборе у Хрватску — одговарају им. — Како за изборе? — чуде се странци. — За сваки сат добијемо двије хиљаде српсккх душа — тумаче Мађари. — За сат двије хиљаде! Много је, господо, много. Такове душе не вриједе сата, па ма их било и сто хиљада. Не вриједе. Продане душе нису вриједне филира нигдје на свијету, а камо ли сата црквеног. Осим да им откуцш змртни час, да таква отровила нема више на земљи. Браћо из нашичког котара, Ораховичани, зар ћете пустити да се овако у свијету о нама мисли и говори? Зар ће вам сат црквени украсити вјеру, цркву, продичити вас и село ваше? Зар не продичују народ врједноћа, честитост, чисти образ, зар украс цркви није хришћански живот њезиних чланова, зар вјеру учвршћују сатови? За турског вакта није било на српским црквама ни звона, а камо ли сатова, па је чврста остала вјера српска. Да су хтјели Срби поклонити се беговима, грофовима турским, намјестили би им на сваку цркву десет сатова а не један, да би уши заглухнуле од избијања њихова. Али зар би ми били ово што смо, да се то догодило? Боље да нам црна земља прождере све цркве наше, него да образ изгубимо. Боље. Поштен, јуначан, вриједан народ дићи ће у бољој згоди нове цркве, али оде ли поштење народно на бубањ, неће му цркве помоћи, а камо ли црквени сатови.

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ћ® вам требатм и послије, да га читате.