Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

Ал' не пију вина ни ракије, Па уздама коње пометају. Дај нам индат до неђеље прве, Ако ли нам не дадеш индата, Ја индата до неђеље прве, Када буде у свету неђељу, Ја ћу Турцим' предати Лозницу: Бранити се више не можемо". Оде књига Шапцу бијеломе. Учи књигу Лазаревић Луко, Учи књигу, грозне сузе лије; Другу Луко на кољену пише, Те је шаље бијелој Лозници, А на руке Богићевић Анти И свом побру Бакал-Милосаву И Милошу, крилу од Поцерја: „Чујети ли, до три војеводе! Браните се, не дајте Лознице Ја у турске, у проклете руке, Не дај града без велика јада, Без прољева крви од Србина; Неће проћи три бијела дана, Стићи ће вам помоћ са свих страна Виђећете јада од Турака". Оде књига бијелој Лозници. Оде Луко друге књиге писат': Прву пише, шаље у Љешницу Ев' из Борка Симеуну кнезу: „Симеуне, биоградски кнеже! Не распусти биоградске војске, У ЈБешници дочекаћеш мене: Лозница нам у невољи цвили, Ваља дават' индат у Лозницу И србињске избављати душе Од.Турака из нечисте руке". Другу пише, те Чупићу шаље: „О Чупићу, Змају из Ноћаја! Војску купи, хајде у Љешницу, Лозница нам у невољи цвили". Трећу пише, шаље Парашници, Голом сину Зеки буљубаши: „Голи сине, буљубаша Зеко! Дед' устани и голаће крени, Да си брзо у б'јелу Љешнипу, Лозница нам у невољи цвили". Трећу пише, те Катићу шаље: „О војводо, Катић Симеуне! Деде крени твоје Прекодринце, Ти си џаба госпоство добио, Сад ћ' у тебе срећу окушати; Да си брзо у Љешницу б'јелу, Лозница нам у невољи цвили, Онђе ћу те виђет' код Лознице, Онђе ћу ти љебац поклонити". (Наставиће се).

Петар Велики. (Од 1689. до 1725.) Петрове новотаријеКад је Петар свршио са бунтовницима, почео је да увађа у Русију новотарије, све оно што је по његову мишљењу било добро у западној Европи а од чега су се Руси туђили. Започео је вањштином Руса. Руси су тада изгледали као чуда: носили су сви листом дуге браде, дуге хаљине до земље с дугим рукавима. Племићи као и грађани и сељаци. Петар је отпочео са шалом. Кад су се једног дана скупили племићи око њега, он их прими лијепо, па приђе са маказама (ножицама) једном па другом, и поодсијеца им сам својом руком браде и дугачке рукаве. Иза тога изда наредбу по свој земљи, којом забрањује носити одијела старинска, слична поповским мантијама, и браде. Ко хоће носити браду, дужан је плаћати велики порез. Он је хтио и по вањштини начинити Русе сличне Европљанима. На улазима у градове постављени су били људи, који су поткраћивали одјећу и обрезивали браду онима који нису хтјели слушати. До тада су Руси жене држали као у харемима, ван куће на путу морале су крити лице као Туркиње. Петар то забрани и нареди да племићи и грађани присилно сазивају друштва (посијела), у којима су женске откривена лица са мушкарцима забављале се, играле, разговарале. Забрани да се пред царем пада на кољена, да се људи понизују у својим молбама на цара. Како му је патријарха сметао у послу, он, по смрти његовој, укине патријархово достојанство. У Русији ни сад нема патријарха, него православном руском црквом управља Синод, збор свију владика, у ком, по одредби цара Петра, предсједава цар. У исти мах Петар уреди стајаћу војску, морнарицу, устроји школе за официре, фабрике за лијевање оружја. Велика брига Петрова била је да се у Русији развије трговина и индустрија (фабрике). Први пут за њега почео се вадити у Русији угаљ из земље. Он се старао да се дигну фабрике стакла, да се цријеп и цигља пече по новом начину, да се устроје фабрике сукна, платна, свиларе; да се унапреди виноградарство; он је завео у Русију бољу, садању врсту говеда, коња, оваца, он је слао младе људе у Њемачку да се уче сточарству. Стотине младих људи слао је у Њемачку и друге државе на западу, нека уче занате и фабричке послове. И кад су се вратили кући, често је он главом држао испит с њима да види шта су научили. Показивао им је тада своје дланове, покривене жуљевима одтешкограда и говорио: „Видиш,брајко,