Srpsko kolo

С+р 0-

СРПСКО

кбло

Год. Ш.

она вриједност дрвета 16.16 К, дакле плаћа се свега 25 нруна и 24 потурв; 3.) Ако су дрвета сирова и извађена из гушће шуме, плаћа се за шловицу мање повишени износ од напријед израчунатога, дакле 4.54 К (половицу од '7.08 К), у којем случају плаћа за шумску штету ово: (4.54 К више 16.16 К) 20 круна и 70 потура. 4.) Ако ли је пако неко са једнога дрвета Накресао 1 посве пуна кола дрва (2 метера), нлатиће за шум. штету, ако је 1 метер по 2 круне ово: не плаћа 2 него 4 метера (двоструко) по 2 К метер или свега 8 К, колико износи и повишени износ, што је дрвету узео снагу за рашћење, дакле свега 16 К за једна кола дрва. Код кресања је свеједно, кресао сирове или суве гране, једну или више, увијек се рачуна оваквим начином* Зато, када се већ праве шумске штете, треба се уопће клонити кресања или дирања у дубећа дрвета, а кад се хоће што дубеће посјећи, Треба тражити Што суво, преломљено, о од сирова само што из гушће шуме и лошије врсти дрвета (нарочито за огријев), па ће бити далеко мањи рачуни шумских штета. П. М.

Шта се збива у еас и у свијету, Све претплатнике молимо да нам пошаљу дужну претплату. Нека нам не убијају листа и нека нас не силе да их предајемо адвокату И трошкове да им правимо. Послали су нам за „Српско Коло" Лазар Келић из Јасеновца 4 К 80 ф. (3 п.); Стеван Радујковић из Липовчана 1 К 60 ф. (2 п.); Стојан Арбутина из Мајских Пољана 3 К 20 ф.; Дим. Даријевић из Ст. Бановаца 80 ф. (1 п.); Ђуро Грчић, учитељ из Двора 9 К 60 ф. (6 п.); Глишо Пауновић из Пакленице 3 К 20 фил,; Станко Живковић из Г. Буковице 2 К 20 ф.; Павле Татарин из Липовчана 80 ф.; Гига Јовић, парох из Карловаца 80 ф. (1 п.); Чедо Петровић из Габоша 1 К 60 ф.; Српска Читаоница у Арачу 2 К 40 ф.; Др. Душан Тишма из Н. Сланкамена 3 К 20 ф. (претплатио једног ратара); Ката Балић из Д. Богићеваца 2 К и Петар Трбојевић из Обрежа 80 ф. Свима од срца хвала! Српском престолонаследнику Александру иде болест непрестано на боље. Због тога је у Србији овладала радост, јер је престолонаследник врло омиљен у свем народу ради своје доброте, вредноће и љубави према народу. Како су се ратари узбринули били за њега и колико га воле многи, види се по том, што су многи ратари, који се тобоже разумију у лечење,

слали на двор краљевски писма, у којима су препоручивали којекакве бапске сеоске лекове за преетолонаеледника, траве и врачке штокакове, јер да ће од 1-ога прећи болест, „као да си је руком однео". Дабогме да ти лекови нису употребљенИ, али су краљу била мила та писма, као доказ бриге и љубави народне. Наш прорачун. Састављен је прорачун заједнички за Угарску и Хрватску. Расходи су срачунатИ на 1 милијарду (хиљада милиона) 672 милиона, 457 хиљада и 302 круне, а приходи на 1 милијарду, 672 милиона, 507 хиљада и 129 К. Дакле, рачуна се да ће 1911. бити прихода за 49 хиљада 827 К више него расхода. Ва Хрватску и Славонију одређено је 26 милиона и 750 хиљада круна, за нека 3 милиона више него до сад. Да смо били покорни и сагнули шију, не би ни то добили. Овако су нам као псима нешто добацили, да нас умире за час. Из тдга вадите, како за нас нема среће, док не будемд самостални финанцијално, док. ми не будемо сами купили своје приходе и распоређивали с њима. Основане су Српске земљ. задруге у месту Вршац (четврта већ задруга) и Сефкерину у Банату. Сретан им рад! Наша браЋа у Турској страдавају страшно. Пред кратко време спалила је војска турска цело једно село српско близу турске границе, а сељане, старо и младо, поклала. Многобројни Срби из пограничних крајева пребегли су у Црну Гору да спасу голе животе. Црна Гора је управила притужбу ради тога на све велике државе. Овај број претрпан нам је разним материјалом, па не можемо нарочито о изборима донијети више ствари. То ћемо рећи у идућем броју и даље.

]есам ли послао прешплашу ха „Српско Холо"?

Различите вијести. Нове железнице. Идуће године почеће се у Хрватској са градњом железница: Вирје—Копривнида и