Srpsko kolo

Број 43.

Загреб, у четвртак 28. октобра (10. новембра) 1910.

Год. УШ.

Излази сваког шт%ш а Л Ш т ШН ГГ^ " Огласи рачунају се по твртка у недјељв ШРШ јВРЧа »"Ш ш Ш §§ т- Ш Јјрт пјеновнику. Ако се вијј Ц 3 1 И I# | 1 1 1 11 1 1 шћуј^ рачунаЈу 8 се^е1!гг,гк"'''к 1лг 1 И ј ПКЈ П в ЈЛВЈ по године К 1 80 Ш ШШГ Д! ■ Шр Ј§ Ш Нг Уредииштво се иалази у четврт. год. К —"80 Наколаћево) улици бр. 8. др, гв земљв :на г °. илоппим П1ЛЛТ ш.Г„срНг у К IV б круна. ПоЈеди- пАР (ЈД М И ЛИС « вародног јшсга". Рукобројеви 10 ПОТ. ^ __ писи се ш враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «■*<* Уређује: Уредништво „Србобрана"

че Ци, екЈ на иа За ДИ1 чи

Српска самостална странка у изборима. I. Ниједна странка у изборима није имала поднети толико прогона и силе области као с. с. с. Срби су некада сви, као и сада већина Сремаца Срба, били мађарони. Било је то све до 1906. године. Зато се бан Томашић и сада окомио свом снагом на српске котареве. И нигде није чинио оно што је чинио у њима: И глобе, и мито, и гошћење, и затвор и обећања, све је он то употребио, само да сломи Србе самосталце. Помислите само на то, да су на Удбини били затворени адвокат д-р Никола Грковић, попови Милојевић и Грбић, трговци Чорак, Шакић и Милан и Пепо Чанковић; сељаци Вујо Смиљанић, Стево Ћушић, Петар Илић, Раде Илић и Гавро Кнежевић и занатлија и трговац Дане Тртањ. Само село Јошан оглобљено је са 3.600 К. Општини Удбина одузела је влада 20.000 К већ дане потпоре. А шта се обећавало, шта су са сиромашним изборницима радили опћинска и котарска господа, па чак и жупан лички Белошевић и тајник жупанијски Седланић дошли су у кортешацију. Гашо Девић просуо је неколико хиљада круна. И поред свега тога, имао је кандидат с. с. с. већину од 18 гласова и котарски престојник срушио га је тако само, што није пустио да » тих 18 људи гласује, отерао их је са гласања! У котару глинском били су затворени Јово Дерикрава, Никола Личина, Дмитар Груборовић, Јандрија Сарапа, Мићо Стамболија, Мишо Јовић, Аџић, Шкиљо и други само да се застраши народ, па ипак је са 350 гласова већине продро „велеиздајник" прота Ерцеговац. У Брлогу били су затворени правник Бранковић, изборници Ђуро Карлеуша, Стојан Нећак, Раде Огризовић, па чак и једно женско госпођа Мица Глумац. Ипак се вешатељ Срба Араницки простро по земљи колико је дуг. А у Србу, Грачацу, Кореници, Плашком и Војнићу изабрани су самосталски кандидати једпогласно. Томашић ту није могао ни поставити својих кандидата. Једино се Срем показао слаб. Два котара изгубила је С. с. с. својом кривицом, јер је у Чувајте и оставлајте сваки број овога листа,

једном, хртковачком поставила кандидата прекасно, а у другом мартиначком већина није хтела тганда^ата, ког је поставила странка, него другог. Око тог су се посвађали и несложни ушли у избор. Илочки котар изгубила је странка стога, јер су радикали код другог, ужег избора гласали великом већином за мађарона архимандрита Бранковића, а против самосталца професора свеучилишта Гавре Манојловића, који је због свог поштеног јуначког држања за Рауха онако страдао! Али, нису се самосталци држали јуначки само онде, где су били српски кандидати. Они су такови били свуда где је био кандидат коалиционаш. Изузетак су котари Новска, Беловар и Нова Градишка. Ту многи самосталци нису дошли на гласање, изневерили су народну ствар, окренули леђа борби за наше светиње. Но, код лепог држања свију осталих ми лакше подносимо ову мрљу и љагу на свом образу. Можда ће и ови што изневерише бити застиђени, кад виде, како други нису марили ни што су глобљени, ни затварани, ни застрашивани, па ће и они други пут бити бољи. Све ово заслуга је шаке народне господе и у велико већ освештеног српског тежака. Но о том у другом броју.

Народ је наша снага. Г. Јован Бањанин, кандидат С. с. с. за котар удбински добио је од једног ратара из Дебелог Брда ово писмо: „Ми, опћина Бунић, а особито село Дебело Брдо, у великој смо тузи и чемеру што се не учини на Удбини 28-ог како је морало бити по гласању и по закону. Противници српског народа сметоше нам и не дадоше да се избор обави по реду, ман чинише свакојаке незаконитости, да такијех ни у Турској не смије бити. Ако гласа за Гашу Девића онај који нема душе и образа, е, примљен је, ако гласа за Вас, да могу, Бог зна шта би из њега учинили. Али им то ниш не вриједи нити користи. Могуће мисле да ће с тијем Србе устрашити. Ту се варају љуто, јер ми, који нас је год био на Удбини 28-ог, сваки је чвршћи и сигурнији јј