Srpsko kolo

Год. ?Ш.

СРПСКО коло

Стр. 5.

је најсилнијег цара на свијету, цара руског смио јавним, отвореним писмом прекорити као мало ђаче због рђава владања његова; да је јавно смио позивати војнике, нека не слушају заповиједи царевих и не убијају браће, народа зато што тражи круха и слободе. Нико га није смо дирнути, цар је слушао и трпио. Јер ко би у њега дирнуо, тај би у срце такнуо оштрим шиљком милионе Руса и скупо би га стало то. И још му се чинио његов живот превише господски, изгледало му је да вара и себе и друге, јер да не живи сасвим онако како учи. Зато је одлучио да остави и своје имање и своју породицу, и да оде негдје у забит, гдје ће, по обичају многих руских сељака, да живи у самоћи, предан мислима о Богу, о души, о смрти и животу људском. Пошао је био кришом од својих на планину Кавказ, гдје живе сељаци који су удесили свој живот по његовој науци. Но старац се успут прехлади, добије запаљење плућа и умре у недјељу у мјесту Астапову. Умрије да вјечито живи, док је људи. Русија сва грца у сузама над мртвачким сандуком свог највећег сина, дан његова погреба је дан жалости н-.родне, на који престаје да се ради, забавља и весели у Русији: затварају се дућани, канцеларије, позоришта, забавишта. Уз руски народ тугује од срца и цијело људство. Тугујемо и ми Срби, браћа руска, над гробом овог праведника, и ми Срби, за које је он за ових посљедњих прогона и патња наших заложио своју велику ријеч, жигошући пред свијетом наше крвнике. Јер, гдјегод су на свијету прогонили и газили кога, устајао је сиједи Толстој да дигне свој глас против тога, па за велеиздајничке парнице није ни на нас заборавио. Вјечна слава и спомен праведнику! 1 «1.Ј 1 * 1 А • 1111,1 • 1 ^»1»1*1 * 1 и Ј11л ј А! * 1л *

|есам ли посдао прешплату ка „Срлско Ходо" ?

Шта се збива у еас и у свијету. За „Српско Коло" послаше нам г. г. Јован Јасић из Мошћенице 1 К 60; Јандро Стакић из Широког Села 2 К 40; „Коло младих Срба" из Б. Пеште 3 К 20; Ђорђе Бранковић из

Оточца 14 К 40; д-р Никола Грковић из Госпића 4 К; Гавро Лукић из Бенковца 22 К 40; Матија Ћирић из В. Радинаца 3 К 20; Стеван Пожарац из Обрежа 1 К 60; Тепшић Никола из Блатуше 41 К 82; Крга Никола из Белишћа 2 К; Лапчевић Стеван из Кнезовљана 1 К 80; и Ћулибрк Бранко из Кулен-Вакуфа 3 К 20 ф. Хвала нашим пријатељима! Ђорђе Бранковић свршени правник скупио је у Огочцу у Једном друштву 14 К 40 ф., да се за тај новац шаље „Срп. Коло" петорици Срба ратара у котару брлошком. Хвала и њему и дароватељима у име ратара, којима лист шаљемо. Сабор краљевине Хрв. и Славоније састао се у уторак 22. о. мј. и одмах Је одгођен на неодређено вријеме. Бан је рекао да му је краљ допустио нека одгоди сабор, док се не створи у сабору већина, која би била уз владу. Сад те већине бан нема. Уз њега је само 18 његових мађарона и 9 посланика Радићеве хрватске пучке сељачке странке, јер Радић је посве отворено прешао влади. Бан се нада да ће већи дио коалиције пристати уз њега. Онда би он уз своје људе ; Радићевце и вирилисте имао већину. Али од коалиције неће нико Пристати ни на договоре с баном догод се не повуче жељезничка прагматика, којом је на нашим жељезницама узакоњен мађарски језик. Неће ни у договоре с њим, а камо ли пристати уз њега. Куенов говор. Мађарски министар предсједник гроф Куен држао је у пештанском сабору говор, у ком се испричавао посланику Барти, једном Мађару који до лудила мрзи нас, јер је Барта напао Куена да ради на штету Угарске, а на корист Хрватске. У овим говорима има ствари, које су нас љуто увриједиле и запекле, па ћемо у идућем броју проговорити о њима. Личка жељезница као да ће ипак бити саграђена, јер ратно министарстно тражи оштро, да се гради. Не тражи због нас и Личака, већ зато што Далмација нкје спојена жељезницом са државом. Кад би дошло до рата с Италијом, војска и заира би се копном споро тамо кретала, а морем не би могла никако, Јер у Талијана је много јаче бојно бродовље. Међутим би Талијани на бродовима могли за 24 сата пребацити војску у Италију. Милостиви гроф. Почетком овог мјесеца изашао је у службеним „Народним Новинама" оглас, којим нашички суд Јавља, да ће се продавати имања неких сељака за дуг грофу Теодору Пејачевићу. Између осталог расписује се дражба једног ратарског иметка, вриједна 1000 К за дуг од 6 К 85 фил.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.