Srpsko kolo

Стр 6.

СРГ1СК0 КОЛО

Год. 7111.

ских. Али истине не угуши ни тамницом, ни вјешалима. Иза Рађишчева долазе други, страдаше и они, али послије њих појавише се нови људи још у већем броју. И најзад већина руске интелигенције стаде тражити слободу и земљу за ратара. Тада се више није ни влада смјела опирати и 70 година иза страдања Рађишчева буду руски кметови ослобођени. Несрећни Рађишчев тога није дочекао. б.

Шта се збива у еас и у свијету. За „Српско Коло" послали су нам г. г. Васо Вукобратовић из В. Ператовице 3 К 20; Јово Дукић из Варивода 3 К; Васа Шурадић из Добановаца 1 К 60; Сава Бошковић из Манђелоса 1 К 80; Миле Рашета из Е1тб1огс1-а 4 К 86; Милан Орешчанин из Г. Михољца 1 К 80; Срп. Читаоница из Бос. Крупе 3 К 20; Васо Шврака из Шида 1 К 80; Душан Милановић из Срп. Капеле 3 К 20; Павле Данчуо из Г. Сјеничака 5 К; Ђуро Ђурђевић из Вуковја 3 К 47; Ратар. читаоница из Боботе 80 ф; Ђока Љубинковић из Добановаца 80 ф; Кузман Ћирић из Габоша 3 К 20 ф; Јово Драговић из Каменице 1 К 60; Лука Рајшић из Липовчана 1 К; Душан Трбуховић из Острожина 3 К 20; Јован Делић из Питсбурга 104 К; Давид Старчевић из Угриноваца 2 К; Лазо Тинтор из Костајнице 3 К 20; Н. Трбојевић парох из Јо.иавице 17 К К 60; Миле Бојчета из Рогоже 1 К 60; Васа Бабић из Ирига 80 ф; Илија Врзић из Брлога 80 ф; Јово Мириловић из Сјеверовца 80 ф; Ф. Јовановић из Н. Сланкамена 4 К 40; С. Лазаревић из Зворника 2 К 40; Јоца Вуковић и Н. Чолак из Јасеновца сваки по 1 К 60; Лазар Мишчевић из Пакленице 80 ф; Танасија Котарлић из Визића 4 К; Васо Доић из Беловара 3 К 20; Пане Рудић из Петриње 3 К 20; Глиша Вукичевић из Г. Средица 5 К 60; Милутин Петровић из Кињачке 4 К 80; Серафим Винчић из Ман. Шишатовца 10 К и Стеван Јуришић из Шуљма 1 К 60. Свима хвала! ВасиЋ осуђен. Владимир Васић или Младен Сергијан (звао се како кад, као и брат му Настић), који је у друштву неких чиновника нашег посланства у Београду правио оне криве записнике „Сл. Југа", осуђен је на пет година робије. Расправа је била тајна, ради тога да се не би узрујало београдско грађанство и приредило какве велике Ј;емонстрације против наше државе. На расправи је доказано да је Васић у друштву члана нашег посланства капетана Свјентоховског правио оне лажне записнике. На расправу су дошли и наши велики пријатељи: Чех д-р Томо Масарик и Хрват бра-

нитељ „велеиздајника" д-р Хинко Хинковић. Срби у Београду носили су их на рукама кроз Београд, кличући им и пјевајући чешке и хрватске пјесме. „Хрватска је опет у рукама угарске владе" тако пише лист мађарског министра грофа Куена „Будапешти Напло" на првом мјесту у свом божићњем броју. Радују се управо сулудо, што су код избора предсједника саборског побиједили мађарони па вели да је то доказ „да је Хрватска опет у рукама угарске владе". Но, могли би се преварити Мађари. Ако су франковци, Радићевци и радикал Ивић издали народ и прешли мађаронима, не значи то да је Хрватска опет у рукама угарске владе. Народ наш знаће разрачунати с онима који га обмануше и доказаће да је Хрватска у рукама народа њеног српског и хрватског имена, а да није и неће бити играчка у рукама угарске владе, као што је била до 1906. године, до побједе коалиције на изборима. Пријепорни мандати. Како знате, ако се код избора нар. заступника почини каква незаконитост, може се уложити уток (протест) против избора. Прије него што се пријеђе џа избор предсједништва, мора се установити има ли довољан број заступника, чијим мандатима нема приговора. О том одлучују саборски одсјеци, њих пет, у које се коцком (жријебом) бирају заступници. Кад они прогласе да неким мандатима нема приговора, онда су ти посланици овјеровљени. Ако неким мандатима има приговора, онда их они прогласе за пријепорне и о том, да ли ће се одредити истраге, које ће утврдити је ли избор био законит, или ће се избор одмах и без тога уништити, одлучује сабор. Највише је протеста дошло против избора мађаронских кандидата. И одсјеци су прогласили 10 мађаронских мандата за пријепорне од њих 18. Од тога су једногласно проглашени за пријепорне мандати удбински (Гашо Девић) нашички, илочки (Дкмитрије Браннковић), даруварски и вировитички. Овдје су избори били тако незаконити, да су за пријепорност морали гласати и сами мађарони и све друге странке. Са свима против два гласа проглашени су за пријепорне мађаронски мандати карловачки (д-р Лаза Секулић), и винковачки, а са обичном већином гласова ђаковачки, осјечки и слатински (д-р Збјежовски). Од коалицијоних 35 проглашена су само два за пријепорне: моровићки и шидски, а од франковачких: златарски и клањечки. Види се, дакле, да су највећа безакоња чињена у владиним когаргвима, кад су све странке, и оне протг'тг 7 с коалицији, гласале за пријепорност толиких њихових мандата.