Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

говорио да ће у врло кратком року народ бити задовољен као што је задовољен био и народ рашко-призренске епархије, тј. да ће добити митрополита српске народности. То нам је давало наде да ће патријаршија своју погрешку поправити брзо. Наша радња морала је, дакле, бити управљена на то: да 6 једне стране склони патријаршију да испуни праведне затеве наших сународника у скопљанској епархији, а с друге стране да преко турских власти спречи да се митрополиту Амвросију не издаје берат. У овом питању имали смо успеха, јер њему ни до данас није издат берат.

Изгледало је, дакле, да Патријаршија жели да поправи своју погрешку, и у течају месеца јануара тражио се начин, како би се задовољиле и жеље нашег народа у отоманској царевини и очувала једна привилегија велике цркве. Та привилегија. велике цркве састоји се у томе, што је турска влада дужна. да изабраном митрополиту од стране патријаршије изда берат; и до сада се није деспо ни један случај да је турска влада одрекла тако изабраном митрополиту берат. Имајући ту привилегију, Патријаршија је настојавала непрестано, да се она и одржи па за то је увек захтевала да се изабраном митрополиту Амвросију изда најпре берат, па после тога да се и он премести на какву другу епархију. Али на такву солуцију није пристајао наш народ у скопљанској епархији, јер се бојао да једном и од Порте признати митрополит Амвросије неће тако брзо оставити Скопље. Ми смо дакле морали на-