Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

23

бисмо били упућени на шизму. Међу тим од тога оцепљења увек нас је уздржавала жеља да се, у интересу јединства православља, не цепамо од Велике Шрвве и одвраћала нас је руска дипломација, на чију смо помоћ и потпору били упућени и у овом случају као и у другим случајевима, који су вам познати. Разуме се да се у православној Русији врло много полаже на јединство православља и за то радње, које се клоне расцепу тога јединства, не би могле наћи потпору код руске владе. Ми смо видели, да можемо да рачунамо на помоћ Русије само донде, док радимо у договору са патријаршијом, а да нећемо моћи рачунати на потпору, ако би смо хтели ићи у шизму. И ми смо нашли да је у интересу нашем да послушамо те савете и да продужимо чувајући се шизме, пут којим се ишло од почетка, пут споразума с патријаршијом, којим би смо очували јединство православља и нашим сународницима. осигурали испуњење њихове жеље да добију архијепископа народности српске. У почетку, као. што сам навео, патријаршија је била мало склона да на тај пут споразума наиђе. Она је једнако на стојавала да се митрополиту Амвросију изда берат, па тек онда да се види куд ће се и како ће се с њиме. На то ми нисмо могли пристати, јер емо се бојали да ће митрополит Амвросије, ако му се изда берат, имати мало воље, да се с тога места уклони. Али после дугог времена, кад је патријаршија сама увидела, да је ово питање и за њу саму тешко и кад је можда мало била излечена од својих једностраних погледа на решење