Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

96

која је у ствари грчка, и тај свој уско-национални тип и карактер она ни до данас није са себе скинула ни променила. Под окриљем те црквене власти Грци имају своје владике, свештенике и школе не само у свим крајевима и општинама, где су они у већини, него они имају своје митрополите, владике и свештенике и онде, где Грци исчезавају према огромној већини српскога становништва. Наша браћа Бугари имају свој Егзархат; ми то не гледамо завидљивим оком него ми то само помињемо као акт и ми се радујемо и честитамо бугарској браћи што су умели паметно и за времена то да извојују. Чак ми знамо да и народност македонских Румуна у турској царевини ужива такође своја права пи они су, може се као Факт рећи, још далеко пре наше народности добили своје школе, а у последње време, њима је обећан и егзархат, као што је то нашло јавнога радоснога одзива п у суседној нам Краљевини Румунији. А да једна шака Грка и Цинцара има превагу над претежном масом српског становништва, то се јасно показало и при познатим лањским догађајима у Скопљу. А како стоје становници српске народности! Они немају ни Патријаршију, ни егзарха, они зависе од добре воље п милости Патријаршије, која им до сад не беше мати но маћија. Они су, дакле, међу хришћанским народностима отоманске царевине, пасторчад. Ја бих волео, господо, да се варам и да грешим, али на жалост Факти говоре одвише јасно. О католичким општинама у турској царевини имали смо прилике да чујемо са