Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

~

49

организам турске државе и који су дубљи узрок, што тај организам не може у савременом духу да се преобрази и регенерише, ма какве очајне покушаје у томе чинила европска дипломација и Вис. Порта. Те су две сметње: с једне стране начела ислама (корана) која одређују и прожимљу целу политичку и религиозну организацију турске царевине и с друге стране кроз дезорганисана и подмитљива администрација, која се од својих мана и недуга не да излечити ни дисциплинисати; отуда долази да један валија може да изиграва заповести Султанове итд. Сваки покушај реформе у смислу равноправности Хришћана и Мухамеданаца стоји у одсечној противности с кораном и побуђује фанатизам мула, муфтија и целе масе правоверних Турака, а с друге стране он мора неминовно пропасти под рукама растројене и корумпиране администрације. Све ово, што сам сад казао о турским реформама, то није нешто ново, није мој проналазак, него то је признато како у круговима европских државника и дипломата, тако и у ширим круговима европскога, ја внога мишљења, коме дају израза толике одличне и надлежне публицисте У потврду томе ја ћу тек у кратко навести по неке податке. Да су европеки државници и дипломате већ давно увидели неспособност Турске да изведе реформе, то је између осталих још год. 1855. потврдио аустријски министар спољних послова Буол, који није никако био непријатељски расположен према Турској, а мучно да је био велики пријатељ Русије и источних Хришћана; он је у једној де-

СРПСКО ПИТАЊЕ У ТУРСКОЈ 4.