Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

+

Дозволите ми, да вам најпре прочитам питања, која су на мене упутила поменута господа, а после да вам на њих дам одговора (чита :)

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА “

господину ПРЕДСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА МИНИСТРУ спољних послова

Прошло је већ доста времена, одкад је покренуто питање о признању српске народности у турској царевини, а посебице о признању њених црквено-просветних права, која су последње време била предмет насртаја и повреда од стране Цариградске Патријаршије, нарочито у скопљанској епархији, где је огромна већина становника српске народности. Познато нам је свима шта се догодило у Скопљу у Новембру прошле године после напрасне смрти митрополита Методија, како је противно канонима и реду црквеном одмах по смрти митрополптовој на брзу руку од стране Патријаршије сазван Св. Синод ради избора митрополита, како је тај избор пао на познатог српског непријатеља, Грка Амвросија, како је отета црква Ов. Спаса од скопљанских Срба. и у њој почела да се служи служба на грчком језику, како се народ праведно узбунио против тога и т. д, Услед тога насртаја на црквено-просветна права српскога становништва постало је то скопљанско питање, које је, сасвим природно, у највећој мери морало обратити на се пажњу и интересовање наше државе и владе, те је она још у прошлој години, под пређашњим режимом преко нашега посланства у Цариграду — а уз ломоћ посланика братске и једноверне нам Русије и Црне Горе — чинила кораке код Порте и Патријаршије, да се повређена права српске народности и цркве у Турској царевини поврате и признају. Кад је данашња влада дошла на управу она је, разуме се, с патрпотском заузетошћу наставила кораке и преговоре у томе