Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

65

ворим после одговора т. председника министарства на интерпелацију. Моја није кривица, што је овај предмет овако доцкан дошао на дневни ред, кад смо сви ми заморени.

Господо посланици! Црквени и школски јад и невоља, који данас као сињи камен притискује нашу браћу у Отоманској Царевини, не долази једино и искључиво од цариградске патријаршије, него донекле, а на име у школскоме погледу, од бугарске егзархије. Они, који ствараху ову последњу, беху можда руковођени добрим интенцијама, али су створили нешто, што уди битним интересима српскога елемента у Отарој Орбији и Македонији. Створили су пре свега антиканоничку цркву, јер заборавише, да канони наше свете цркве забрањују, да некрштен владалац може основати нову хришћанску цркву; заборавише, да канони најстрожије забрањују да се у једном месту могу у исто време помињати две владике. Поред тога оснивачи бугарске егзархије нимало не познаваху историјски развитак цркава, на Балканскоме полуострву. Стара. бугарска патријаршија у средњем веку није се никада даље простирала од Дунава, па на југ до Балкана, и то осим видинске епархије; а данас у бугарску егзархију, — која управо и нема својих граница, јер је све обухватила, — спадају и епархије јужно од Балкана. Тиме су у највећој мери оштећени интереси српскога живља у Отоманској Царевини.

Господо и браћо! Српска црква вековима је патила, па и данас пати од васеленске патриЈаршије. Ја не разумем и не појимам цариградску

СРПСКО ПИТАЊЕ У ТУРСКОЈ 5