Stare srpske biografije. Knj. 1

200 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

квене. Које од благородника налажаше у јересима, мољаше их много и поучаваше да се придруже саборној и апостолској цркви. Обећаваше им почасти и дарове велике, и који га је послушао био је од њега с многом љубављу примљен, и добиваше многе дарове од самодршца краља, брата његова, а ако би се утврђивао у богомрској јереси, не покоравајући се, њега проклевши с многим бешчашћем изгоњаху из све своје земље, расудивши да није достојно да виноград и трње буду заједно И тако с божјом помоћу браћа свим добро управљаху, и све више напредоваху, јер с Богом иђаху, у многој радости и весељу беху им душе ради Господа.

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА.

Угарски краљ Андрија напада на (Стефана, што се овај круни-

сао за краља. (Св. Сава одлази у његов стан и чудом га одвраћа

од напада, задобива га за пријатеља и преводи у православну веру.

А ђаво који од почетка мрзи на добро, би им повод за зло, јер подиже на њих краља угарског завишћу због краљевства, јер пређе међу њима није било краља, а сада се поставише и назваше се једнаки њему. Многим претњама у охолости својој грдећи, Угрин посла од својих великаша благочастивоме Стефану краљу, одбацујући мир и љубав, и објављујући мржњу и рат преко њих. А благочастиви Стефан с љубављу прими људе који су дошли, а претње њихове у охолости упућиваше Богу који им се противи и свети их. И одмах дозва светога архиепископа, па му исприча све Угринове претње ратом и охоло хваљење без страха божјега, па га мољаше да пође до Угрина с великашима који су од њега дошли. А Свети који се не лењаше дасе нађе на помоћи свакоме који је без правде и ожалошћен, како још више да усрдно не саосећа за отачаство и брата, па, ако би што, не надајући се, и пострадао, помишљаше