Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 201

да с љубављу лако поднесер Послуша, дакле, брата и пође. Сматрам дага је Бог тамо водио, да сеи онде прослави и удиви, учинив чудо својим угодником. -

Кад је дошао краљу угарскоме, би свеликом чашћу примљен од њега. Јер беше унапред извештен од људи који су дошли да је архиепископ који долази брат краља српског. Угарски краљ беше сабрао велико мноштво Угара и Кумана, и труђаше се да дође српској земљи, и помишљаше како ће је себи покорити. А Свети се труђаше да према своме оружју — праведним, божанственим речима, велим, обори високу (охолу) намисао његову, јер му богоречитим својим језиком много изговори о правдии истини и љубави, „ишто не годи теби, рече, и другима не чини.“ А Угрин, гневан као рис, охољаше се пред Светим као кипарис несаломљив, и не слушаше нимало благе речи његове нити послуша да се љубави врати. Свети пак, уздајући се у Бога, не бојаше се Угринових високих хвала као падних.

Тада је било лето, и жесток зној много досађиваше, те Свети, хтевши да мало утоли жеђ од поста вином и студеном водом, поручи краљу да му пошље леда да се расхлади. А краљ с великом радошћу пошље служиоца свога да му да колико тражи онај што је дошао од Светога. А слуга изашав потражи у свима леденицама, и нимало не нађе, јер се бејаху све растопиле од велике жеге сунчане. Јаве краљу, и чувари његови га известе да се нимало није нашло да му даду, „М не само, архиепископу, него ни самом краљевству ти немамо шта да ти донесемо.“

(ООжалости се краљ, што не имаде дати Светоме што је молио. Чу то Свети, и врло се обрадова томе, па свима који су били с њим заповеди да изиђу из стана. М, подигав своје пречасне руке у висину к Богу, говораше са сузама: „Господе Исусе Христе, Боже наш, уздање моје и утециште, по-