Stare srpske biografije. Knj. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 208.

литву. Заповеди да се донесе од Бога даног града, и сам најпре окуси од њега као од освећења, и разда свима који су били с њим. Потом, напунив велику сребрну бљуду часнога камења градног, даде краљу говорећи: „Пошто у краљевста ти просих леда, и не нађе се да ми даду због времена, бих принуђен да просим у Творца времена, у свебогатог Бога, И, пошто ми даде од богатих својих скровишта, дадох ти краљевству на благослов. Пошљи људе да узму колико им треба.“

А краљ, чув ово од оних који су дошли од Светога, би у ужасу због чудноватог гласа, прими донесену бљуду са светлим градом, и, разумев да. му се по молби Светога од Бога даде, прими бљуду са страхом, дивећи се, и, целивајући градно грумење, рече: „Диван је Бог у светињи својој.“ По том, метнувши га у вино, сам и сви с њим, захваљујући Богу, испише га благорастворено и студено. А слуге краљеве и свих велможа, чувши да је пало мноштво града, хитаху сви да га узму, и сви узимаху колико им требаше. По истини, чудни тај богодани град остајаше задуго као камење нерастопљен, докле га узимаху они којима требаше. А краљ, дошав к свести, ооним хваставим речима које је у охолости својој изговорио Светоме, срамљаше се да га позове на лице.

Договори се са свима својим великашима да његову молбу испуне, да имају мир и љубав с краљем српским, и сви, утврдивши реч, заједно с краљем дођоше Светоме, клањајући му се и одајући му хвалу, говораху: „Пошто увидесмо да си ти божји човек, буди наш присни гост, а брат твој, краљ српски нека нам је увек у љубави, много више него пре. Молимо тебе, божји човече, опрости нам што ти рекосмо у препирци, и не спомињи се тога к Богу, да не бисмо што пострадали, јер си ти божји човек, каошто видимо, иу свем те слуша.“ И сви потклањаху главу под руку

1 Псалам 68., ст. 35.