Stare srpske biografije. Knj. 1

204 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

Светога, хотећи се благословити од њега, прилагаху очи своје и лице ка кудељној мантији његовој, и, целивајући је, одступаху од њега, Јер врлина благочашћа уме да задивљује не само саплеменике, него и непријатеље, нарочито када се Богом чудесне ствари јављају.

А Свети, примив их, и, као из божанственог скровишта износећи, говорећи им старе и нове речи, учаше их к Богу, чему се много задивише, па, клањајући му се, одлажаху својима. А краљ, приљубив се Светоме, чешће га призиваше к себи, и наслађиваше се речима његовим о Богу. И, узбудив се, рече Светоме: „Речи твоје, оче, умећу ми у душу моју неисказану жељу дате љубим. Хоћу, ако ме се не гнушаш да те узмем, по Духу Светом, за оца и учитеља, да ти исповедим живот у гресима и веру моју,, да ако добијем Бога, или ћу се саблазнити.“ А Свети га прими с весељем душе и радошћу срца, и краљ искаже све о себи. Свети се дивљаше несумњивоме његову исповедању грехова својих с топлом љубављу према Богу, о којима га Свети архиепископ научи да се покајањем добро лечи. По том му рече: „Одричеш ли се јересир“ А он одгсвори: „Одричем се, како ћеш ме ти научити.“ По поуци Светога одрече се јереси и вере латинске коју држаше, и свих злих јереси и срамота њихових, које одрече света и саборна и апостолска црква, и свети и васељенски сабори проклеше, и он прокле и одрече се, обећавајући да ће држати веру православља, каошто је од Светога научен. Рече му да изговори три пута свети символ божанствене свете вере, како од њега чује, и, пошто је на њему свршио и све остало што је узакоњено за такве, и пошто га је свега обновио вером православља, удостоји га да прими од пресветога тела и часне крви Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. После овога га поучи о правди и истини, о љубави и милостињи к ништим, наведав му Данила