Stare srpske biografije. Knj. 1

206 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

раху: „Колико су красне ноге оних који благо објављују мир, који благо објављују оно што је добро“.3 Говоре и о том угарском краљу, како је добро сачувао веру светога православља по науци Светога, и како је поживео по правди и истини, смерности и љубави, како је био више милостив према многим, како је био врло усрдан и у свем изврсно угодно Богу, коме је, умрев, отишао, а Бог не затаји марљиво његово чување његових заповеди, тако да га је удостојио да чини и по смрти чудеса, те се и досад Угри хвале и говоре: „Имамо света и чудотворна краља који у гробу лежи“.

Таква чудеса учини Свети с помоћу божјом на угарској земљи; многи мир одасвуд имађаше благочастиви краљ молитвама Богу и посредовањем код непријатеља од светога архиепископа, и, срећно пребивајући, похваљиваше Бога који им помаже на мир многима.

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА.

Болест Стефана Првовенчанога. (Св. Сава га калуђери на смртном часу. Смрт и сахрана (Стефанова. (Св. Сава венчава краљевством сина његова Радослава. Путовање Св. Саве у Јерусаим да се поклони гробу Христову и осталим светим местима. ЕЊегов повратак преко Никеје, Св. Горе и Солуна у Србију.

Потом Стефан, благочастиви краљ, обузет болешћу, призва брата свога, сада хваљеног, и много га мољаше да га удостоји светога и анђеоског иночког лика. А Свети га о том никако није послушао. „Кад дође време, рече, таквој твојој молби, ја ћу те сам у том послужити“. Опорави се од болести, и свети архиепископ отиде у свој крај. М опет Стефан оболи од теже болести, па с плачем написа Светоме, молећи га да дође и да га удостоји светога и анђеоског иночког лика, „јер, рече, нећеш ме више у овом животу видети“,

8 Римљ. посл, гл. 10., ст. 15.