Stare srpske biografije. Knj. 1

живот СВЕТОГА САВЕ 207

Свети се подиже и брзо иђаше својему брату, али Стефан брже изиђе из живота, отиде ка Господу, и нико не смеде га удостојити иночкога живота, очекујући Светога. И ни краљевство не беше оставио никоме од својих синова, говорећи: „Краљевство није моје, него божје и онога који се трудио о њем, светога владике и брата мојега. И, каошто га пређе даде мени молитвама и благословом, и сада Богом учен, тако ће да га да коме хоће“.

Синови његови и сви мали и велики плакаху и спремаху за погреб, па на сретање Светога послаше говорећи: „Владико свети, трудним путовањем не бацај себе у болест, брат твој и без иночкога лика отиде ка Господу“. А свети архиепископ, кад чу о смрти брата својега, оружје 6олести пролажаше му кроз душу. Сјахав с коња, који га је носио, захвалив Богу с много сузног ридања, рече: „Слава Богу за све“. Ражалостив се много, више што не удостоји брата својега да прими анђеоски лик него што је умро, рече: „ја, бедни, бих крив своме господину брату мојему, него као увек, и сада још више, Господе, Господе, не остави ме да се због тога увек у животу мом потапам тугом“. ИМ, падајући на земљу с плачем великим и опет устајући, мољаше се, говорећи: Владико Господе, Исусе Христе, Боже наш, који си с беспочетним Богом и оцем својим сабеспочетан, који си увек с њим и једнога јестаства, син једнородни, и који си се и после времена по вољи његовој ради нашега спасења неизречено овапутио у утроби пресвете и свебезгрешне деве Марије безмужно, од Духа Светога и пресвете њене крви, и родив се двогубо на земљи поживео с нама као Бог и човек; који си по природи човечјој просузио над Лазаром, и по природи божанства. влашћу истргао овога из утробе ада, и подигао из гроба после четири дана, и, представив га жива Марти и Марији, сестрама његовим, утолио си им