Starmali

2 „стармали"

Ја бих хтео да се дичим .. , . Ја бих хтео да се дичим ТТТто сам рођен у те дане Кад је искра божја духа Похитада на мегдане, Кад се дижу мисли лепе, Кад се свети нади крепе, Кад се блиста сила јака На висови напредака; Кад је дато нашој срећи Да загушни мрак обара, Кад је један тренут већи Нег' векови доба стара. Ал кад видим смртне казни, Кад се сетим те саблазни, Ко : а закон понижава А џелата освештава, Ја се стиднм доба свога И напретка његовога, Скамени ме гроза клета, Ја се стидим свих просвета, Ја се гадим на човека, Ја се срамим свога века! Ј.

Он и она. Слика из живота. I. 11о свов! грађанском положају био је о н чиновник код пеког друштва приватних начела; телом био је омален, доста здепасг, прилично глават и још приличније носат. Што се тиче душевних му својстава, то ће уважени читалац одмах разабрати, каква су, кад му се каже, да је уживао, што му је име и презиме било већ наштампано, и то на „ партацетли". 0 карактеру његовом известиће се сваки, који ушчита ову „слику из живота". Ваља још додади да је био нежењен, а то је главно, јер да је био у сретном браку и да је живио у миру са својом лепшом али слабијом половином, не би ни ова приповетка имала предмета свог. Она је била девојка, фрајла, дакле још неудата; отац још беше лајтнант у пензији и сеоски кнез, а мати јој се звала Дафина. Наравно, да им се није пресипало, ни у кући, ни ван куће, тим мање, што су имали још четир сина. Ипак се радо издаваху за богате људе, јер су хтели — а ко би им то и замерио! — да што бол>е удомаће најсгарију им ћерку, која није била тако лепа, као што је била времешна. Седили су на селу, не далеко од вароши, у којој је седио о н, ипак зато нису знали за дотично тугаљиво материјално стање, јер ни о н није у својим слободним тренутцима резао купоне, шта више, реч „ап^епотшеп" играла је велику улогу у животу му; није боме ни држао пединтера, а кад је себи иамештао кревет, имао је толико фантазије, да се држао за сопствену своју штумадлу. Лепа читатељка биће по свој прилици радознала, како ће се ово двоје млади састати, упознати, заволети,

1. за 1878.

испросити и узети? То би и била немогућна ствар, да у нашем вилајету није до највишег врхунца развијена институција „проводаџија", који врло вешто промуфлизе, где има момака за женидбу и девојака на удадбу. Тако и овде, јер госпођа Катарина била Је скромна удовица, која. од кад се одрекла сваковрсног светског уживања, није знала за друго весеље, него: 1. за „трач" при кави, (кад кад и без ње) и 2. за проводаџисање. У првом је случају оговарала, у другом хвалила. И цела јој спољашност одговараше тим душевним нагонима: сувоњаво тело, очи малене, али оштре и свагда жмираве, нос дуг, танак, као уфитиљен, ход нежан, суптилан, као у „таванородне" — све то показивало је жену извесног заната. А тек речи! Кад је хвалила, био је и мед према њима горак; тим медом умотавала је и најгаднији залогај као на пр. њу; а кад је оговарала, онда јој беху она три зуба V усти права гилотина за свако поштено име. Та госпођа Катарина подухватила се, да усрећи њ е г а с њ о м, а њ у с њ и м. Она је то могла, јер их је познавала обоје, та живила је као велика госпођа, зими у вароши, а лети на селу. Зими је уживала. кад јој се он на улици учтиво јављао, а лети је пила код њ е з и н е матере Дафине меланжа. II. ■— Треба да се жените, млади приЈатељу,—■ рече му госпођа Катарина на некој домаћој забави, и ухвати га „прес коле" уз дузар, — момакстена свом месту, у красном сте звању, имате богате, учене и племените рођаке, сва је прилика, да и Ви можете аспироватина партију, „ком и фо". — Врло сам Вам обвезан, милостива, —- рече јој о н, — и сам сам смишљао на то, али знате, овде у вароши нема тако згодне партије, која би са свим одговара.та мојим захтевима и — хм — потребама. — Маните их, ово су намигуше, — рече му госпођа Катарина иолугласно, — али имам ја цветак за Вас, и то, као да је само тога ради сачуван, да га Ви узберете, јер овде у вароши нема младића, који би био ње достојан као Ви. 0 н се поклони и порумени. То руменило могло је доћи из два узрока: 1. што је можда тек сад дознао, шта управо вреди, и 2. што се можда женирао и сам. што је госпођа Катарина говорила а њему оно, што није веровао ни сам. Ни тренутак није се пак размишљао, хоће ли се предати искуспим и уметничким рукама госпође Катарине, пошто је био тотално уверен, да на основу своји.х врлина и заслуга не би дошао никад ни до обичне партије. — Девојка, — продужи госпођа Катарина, — коју сам Вам наменз т ла није овдашња, са стране је, живисад на селу, на својим добрима, и васпитана је у првим институтима, лепа је и — јединица је. — У напред Вам захваљујем, милостива — рече о н, али само не знам, како сам дошао до те среће, да се заузимате за мене тако својски. — Ваш елегантан екстеријер, Ваш дух, препоручује Вас најбоље, Ваши манири су неисказани, госнодине мој! Он порумени на ново, по свој прилици опет из једног од горе наведених узрока. — Али, — рече госпођа Катарина, — једно ми морате обрећи. — С драгом вољом . . .