Starmali

6 „стармали" б:

„Наздрављс!" одговориће ти она : то се односи на ј моју ситуациЈу ! — А још ако ком министру кажеш: „Лаку ноћ!" онда ће тек да те сматра не само као опасног политичара, већ и као несретног пророка. Може ли дакде у данашње време и најчакрастији човек, па још ако Је уредник, избећи сумњу, да није неки нотајни мајчин политичар, — то питање мећемо ми на срце свима јавним и тајним тужиоцима Јевропе, Азије, Америке, Африке, Аустралије и других цивилизованих земаља. У прочем кад би човек баш и хтео да говори о конгресу то не би била политика, него би то била нагађања, и више би спадало у богословију, него у политику јер је конгрес така тајна вечера, од које јавност до сада ни мрве добила није. — Колико Јуда седе за том тајном вечерем, го ћемо данас сутра 'знати, кад се публицира вакључак : „разделиша ризи јего" А донде ћеаИ ро81с1еп1ез. Наша војска рачуна нову еру по новом Адакалендару. А Мађари су т®м градићу већ и кумовали, и сад је име отроку „Сигетвар". Вредно би било изаслати комисију да испита, у колико су проценага Адакалци сада сретнији, од како се зову Сигетварцима. Шта мислите Шта мислите ко је најстарији човек на свету у данашње доба? Ја бих рекао, да је Никола Витковић адвокат у ОсеК У- Јер у '24. бр. Јавора стоји да је он стриц Михајлу Витковићу, који се родио 1778 године.

Лексикон је опасан, Један Србин, који је имао благу намеру да полагано учи мађарски, често се служио лексиконом. Једаред запне за реч „коетасПо". Дај брже лексикон да види какво је то створење. Прво потражи шта значи ,,кбг". Шта значи „V а с1", то није ни тражио, то му је било познато, као и сваком другом Србину. Напоследак нотражи шта значи ,,1о". Нисмо тако несташни да репетирамо резултат до кога је речени браца путем лексикона дошао. Само велимо да нису ни лексикона сасвим невине књиге, могле би се и оне мало у корду узети. Д.

П и т а њ е, Но је то, што са свим јавно, без икаквога зазора уноси у српске цркве латиницу и католичку хостију. (Одговор биће у идућем броју).

1. за 1878.

Шта ке бити? Шта ће бити од тог зноја, Кој' Андрашу с чела тече, Журећи се да нас нико Не надмудри, не претече? Шта ће бити од тог рада, Од тих речи и претреса, Којима се чува сфера, Сфера наших интереса? Шта ће бити од тог пута И на коли а и пешке? Каквим ли ће родом родит' Оне мисли теребешке? Хоће л бити и каква ће Томе плану бити плата, Упире се и напреже, Хо ће л бити резултата? Хоће л бити боље свима Ако једном добро буде? Хоће ли се насмејати Општа срећа на те труде ? Хоћемо ли после тога У карабе дебље свират' ? Наша тајна мудровања Хоће ли се и рентират' ? Ми не знамо друге конце Што ће красит ово дело, Ал шездесет милијуна Да ће планут' — то ј' зацело. о

Званична тајна, Рекао приседник суда некоме писару да је, тамо он, магарац. Писар полети нредседнику на тужбу. „Тужите га драги мој због повреде званичне тајне,, рече председник мирно.

Добар изговор, „Доле лопови једни! Шта тражите на тој крушпи?,, „Ево Паја 'оће да краде крушака". „А шта ћеш ти ту ? „Ја сам се попео — да му кажем да није слободно красти."

Поуздано чељаде. — Брат Мишо, молим Вас, ја ћу вас чекати у пивари а ви дотле заложите мој златан сахат, али ником ни речи. — Не бојте се господине. Умем ја ћутати ко риба — ономад сам заложио господин Перин златан ланац умем ја то, не бојте се!