Starmali

158 „стармали"

По довољном чантрању мајстор Јова заспи — а мајсторица и кадва Баба, текер после седоше за стад па ти се наклопише на онако ладан ајмокац и ону питу са месом да јим све пуцају заушњаци — када су се довољно и најели и напили — онда и они полежу — Баба се скупи на клупу код пећи — а мајсторица се прући на креветац. Дан већ свануо, свињара стоји са бичом пуцњава иснод пенџера — а шегрт му дудуче у рог све се ори вашке се кољу по авлији отимајући се о кости синоћне вечере, види се дајегостију било у мајстор Јове, и по други знаци, ено се језере испред капије и капиџика — а домаћи јоште се небуде — и бог зна кад би се пробудили даји комшија Авакум није избудио — да му једну панту на бичаље натакну и сакују, јер после подне мора возити касира у Бешку — шогорица му се да опростиш нородила — па ће јој шогор да носи повојницу. Баба је мајстор Јови бијо десна рука — мајсторица воле Бабу више него брата — она му почесто и тепа: јој моје злато пофирош по моди — Баба се све вркочи када га тако викне. Попа је долазио по чешће к мајстор Јови — и ако се попи није допадало — како мајсторица са Бабом од више поверљиво и у пријатељсгву живе — зато, он почне мајстор Јову внимателна чинити — и каже му нека он мало боље на његову Анчу попази, јер вели по селу се свашта дивани Мајсгор Јова -почне мало, а све даље и издаље и на мајсторицу и на Бабу пазити — али тако, да ни Баба ни мајсторица то осетили нису; тоје тако трајало све до одгртања винограда. Пролеће настане, мајстор Јова оправи Бабу са мајсторицом заједно у виноград, да помало одгрћу га они то једва дочекају — и рано у њега отиду. Мајстор Јова после њи све на зорце упути се у виноград, па када Је тамо доспео — он седне у један воћњак, од куда је могао све видити шта калва и мајсторица раде. Баш пред подне — најпре калва а затим мајсторица уђу у колебу и врата за собом затворе. Мајстор Јова и онако од попе подстрекан, није му в:ше ни требало, те што брже похита к колеби — када до ње дође он за кључаницу да уђе унутра, али јест, врата забрављена. Мајстор Јови крв удари на очи — коса му капу издиже, у јарости онако глув, што игда могаше продере се — отварајте и ко вас је научио. Како Баба калва, тако и мајсторица по гласу мајстор Јове познаше га да је у јарости — не смедоше ништа одговорити, него ћуташе незнадоше ни сами шта ће сада да раде — мајстор Јова опет но ново да отворе, а ови ћуте — кад на једаред мајстор Јова груне у врата грдним чекићем — тако, да једна даска из врата таки на сред колебе излети. Баба полети иа врата, одврне кључаницу, и онда напоље ступи — а мајстор Јова на њега чекићем завитла — и да га је згодио, би остао на месту мртав, али Баба вешт на невољи сагне се хитлено — груне мајстор Јову испод колена, а овај као старији човек поклекне те падне, а баба нокат не кући ни у село, него на другу страну окрене, гди у ноћ стигне у село П. У овом селу није Баба никога познатог стигао —

14. за 1878.

код себе ни паре, а гладан је, стане сада штудирати како ће да преноћи — куда сутра дан да окрене — и шта му сада чинити ваља. Баба је седећи на крај села имао времена доста штудирати, намисли нај ;осле ма како прошао да иде кући браТ У У Вутог да се са њиме подели — да се ожени и да постане сам свој госа — јер имао је на чему и на чега се ослањати. Он је ту ноћ на ледина провео а у зорурано — крене нут Вутога. Како је кроз село ишао и пошто је већ свануло било, сврне код попе местнога, и каже овом да га је тај нопа од куда он иде лепо поздравио и да га је он зато к њему послао — да му јави — како му је синоћ попадија умрла — те да ни часа непочаси него да иде да је сарани. Попа се овом веома зачуди: е гле ти, вели, чуда, та ономадне је била код мене здрава и весела шта бижени? Баба, поштоје добио добар вруштук и ракије — хтеде да се одма крене, али попа задржавајући га да остане па ће са њиме ићи — Баба и остао би и неби — па на последку умоли попу — да га одпусти јер он има јошт у оближњем селу посла — јер мора однети писмо тамошњем учитељу — да је учитељ од куда он иде јуче сарањен. Попа и опет пљене рукама и вели кукаван Аврам а шта му би! Баба као Баба: е, вели, мој господине он Је сирома баш накаљо — ви сте познавали валда мајстор Јову ковача а знате и то да је уча њему одлазио и тамо и јео и иио — нре три дана дође уча, па се као човек напије тако, да није могао ни кући отићи — он се наслони на кревет па заспи — а мајсторица га није хтела кретати, он се иробуди већ у зору па напипа неко стакло на асталу —- он мислећи да је вода, натегне стакло на се нацоља — а то је била наопако сириџика — Мајсторица, знате, има.та је обичај свако вече са њим сенацмакати и тако наш уча за 9 сати здрав читав скападе. Јуче је, настави Баба даље, дошао г. судац и мајстор Јову и мајсторицу затворио — доктори учу валда су већ изшактовали. Пона сирома укочено гледа у Бабу па немож чисто да одише каква се то чуда догодише и све за неколико дана —• хеј мој учо мој учо, а био је сирома добар и поштен — а при том и пјевац да није од њега боље певао ни онај Кљаша из Сентомаша. Баба онет насгави — то све како је тако је, али се чује, да је мајсторица казала — да јој је сириџик намест" ник из манастира набављао — па то се сад незна како ће испасти — знате господине ђаво неспава. Попа опет зачуђено — та шта наопако! е виш, а ја сам то све и мислио да ће са отим наместником једаред тако бити, неда му ђаво мира — шта ће њему мајсторица Јовиница — та она је да онростиш нрошла и Дубу и Дубиду — па уједну руку и право га је, он је свакога ви* дио — нама се замера кад ми и као удовци имамо газдарице веле шта ји водите по свечари — по сватови — а гле наместника — еј мој брајко — сад видим да никад ни довека више Игуманије — бар да си се дотле чувао и да те није Анта носио 1— па повуче неколико пута — и размагли — па опет ноче. Знао сам ја да ће њему Анча начарнити образ — ал нека нека — мал ако тако неће проћи и онај дедак појка из Венека. —