Starmali

■ СТАРМАЛИ" БРОЈ 3. зл 1879.

Зар ко може стићи цели? „Ко иосумња никад неће!" Л ко беху они диви, Који су те нанред звади, Који су те ојачали, Који су ти крила дали? „То б еаху идеали! Без њих нема виша лета Над облаком мрака густа, Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета,

Живот празан — младост пуста Око сваког светлог гроба Прикупл>'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ душом светле зраке. Јест", тако је, браћо драга, Ти градови нису раке Већ колевке нових снага! И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега, —

!«

Ал је син'о гробак нови, Ви стојите око аега. Ту иогледа брат на брата, Б' онда горе, п' онда у се; Груди дркћу. уста ћуте, Али душе разуму се. Да л' то снага ниче нова ? — Даруј, боже благослова, Да вас здружи братска слога, Заветнике, који с' купе Око гроба ђ у р и н о г а!

З.-Ј. Ј.

Т и т у л у с Ј АННА Н V. О Циганима Поштовано собраније. Цигани су врло згодна тема за овако јавно предавање, јер они имају в и ц а, — а мени само то фали (друго све имам, што год вам не треба) Је ли, Бурџа, зашггам ја мога Цигу, ксји ме је звао да му кумујем, твоја је кућа на крај села, чини ми се баш последња? Нпје куме, бога ми, одговори ми Бурџа, моја је кућа н а п о ч е т к у села н то баш п р в а. Имаш право, Бурџа! — рекох му ја. Имаш и ти ираво, куме! рече ми он. Ми дадосмо један другом за право, па мирна Босна. Одосмо сваки г.тедати свога посла. А сада кад год се тога сетим, сетим се и наше размирице са Хрватима, па помислим, можда би добро бпло, кад бн н ми тако олако могли диспут завршити, па да речемо један другом : „Имаш право, Бурџа!" — „ Имаш и ти право, куме!" Па да идемо гледати свога важнијег посла. Ал ја канда још управо нисам ни почео своје предавање, а ви већ почињете зевати. Е, господо моја часна, тако се нисмо погодите! За Цигане вели се, да су оезобразнп. Е на онда их треба по прстима. Ал како ћемо их по прстима, кад је у њих увек један прст згрчен! Јесте, у њих је увек један прст згрчен, и тиме се баш црни Цигани и разликују од белих Цигана, који умеју кадкад све прсге згрчити и то тако јако, да не можеш ни кљештама из њих извући пребијене крајцаре. Али није ни ђаво тако црн, као што га описују, — а камо ли Цигани. Њихово је ц р н и л о само снољна ствар (баш као и наше белило), а кад би ко мало дубље завирио, нашао би н. пр. да су им већ зуби много бељи од наших. А кад би у нас бпо обичај и за душу распитивати, можда би у подекоје Цпганчице нашли много бељу душу, него што је има подекоја дама, на којој је белило с прста дебело. Цигани су само на земљи црни (и то можда само оцрњени) — они цигани што са иеба падају, ти су бели као снег. Цигани се и не срде на то, што су ц р н и , више

з е в а н д и. ЕДАВАЊА. се једе на то, што су „шварц". Али за бога; та то с. и нама дешава, чему се и ми не радујемо. Ни најцрњи Циганин није тако црн, као Арапин. Арапи су црни као црна кава, а Цигани тек као ц и г о р и ј а. Ал ја нисад дошао амо, да вам Цпгане хвалим. Они се и сами хвале. То је свакоме познато, да су Цигани веома хвалисави. Опи се хвале и са оним, чега имају и са оним чега немају. Ту смо ти ми Мађари сасвим друкчији, ми се хвалимо обично с оним, чега немамо, шта више и са оним чега нећемо никад ни имати. Филолози ни дајмање не сумњају да свака реч има свога корена. Па као год што н. пр. реч гавран долази од „га", реч гордост од „го ! реч Сомбор од ,,ео" реч мудрост од ,,му", тако и реч Циганин долази од ,,ци." Даклем корен је ,,ци". А из тога корена после може изникнути: Циганин, ципија, Цинцар и т. д, и т. д. Ал менм је срце и душа кад могу каквог надрифилолога да укебам у лажи, па да га продрмусам за главу, — што није баш тако тешка ствар. Ево н. пр. сад сам их укебао: Цигани, ма да су по свем свету расејаии ипак нису нигде ухватили корена. Даклем немају корена. Цигани су много сретнијп од других народностц Њи нити ко хоће да помађари, ни да похрвати. Нико им не намеће своје име, свако их зове Циганима *). Њихове школе, њихове матнце, њихове фондове нико не дира. Њима је слободно имати и војводу. Е ал да богме они се и не мешају у политику, они мрзе на ноте (и онда кад свирају), —■ они се не упиљу да оборе грофа Андрашију, па на његово место да дође Циган-Гага, или Циган-Рава. Њима је то све једно. Њи нико сад внше и не пита, које су вере? јер свако зна да ће одговорити: које хоћеш, господару. Али зато се ипак они тврдо држе своје вере. А вера им је та, да је боље и просити, него немати шта делити. Елем њихова је народност осигурана, а то је можда зато, што се они својом црном бојом разликују

Није истина, Французи хоће да их наираве Чесима (Воћеппеп). С л а г а ч.