Starmali

50

ди то апсурдум. Како могу рачуни бити ћорави, кад је иознато да рачуни имају четир вида. Прво и најглавније је сабирати. Јер док се ништа не с а б е р е не може се ништа ни о д у з е т и. Друго и још главније Је умножавање; напослетку долази делење (т. ј. ако човек има с киме да дели, а ако нема, није баш нп нуждно.) Даклем то су вам та четир вида рачуна (апети је од невидиша). Рачуни су као виногради; може их човек и окопати и загрнути, и окресати, —- ал најтеже је п олагати. Неки људи рачунају на прсте, — из тога се види да прсти знатну улогу играју у тој ствари, особито ако су дугачки. Тако се многим рачунџијама гледи кроз прсте, — а други опет добију лењиром п о п р с т и м а. Рачун нроузрокује велику главобољу, — то вам могу посведочити многи касири, којима се тај занат тако огадио, да су од њега побегли чак у Америку. За добар рачун иште се тишина и мир. Ебогме кад је лармаират, ђаво ће онда да се не забуни. Зато и не треба стављати жандара пред кућу онога, који није рачун положио, већ пред кућу онога којц је несташним дописима својим ларму направио, и тако збуњеног рачунџију још већма збунио. Рачун је тако као каква дама, која ако се таки на прву реч просиоцу преда, онда губи цену ал ако се успија затеже, јогуни, онда је интересантна. Цифрати се треба. - - Зато се рачун састоји из ц ифара. Други су опет тога мнења: Да треба направити к р а т а к р а ч у н. До душе и то је истина: ако се какав рачун брзо подожи, онда ће се рећи: па то је било лако. А за лаке ствари не може човек ни колајну добити. Рачун се може правити са бирташем и без бирташа. Кад човек нрави рачун са бирташем онда се може мало наљутити, али бар после има мира. Али кад се прави рачун без бирташа као оно лани у Берлину, онда се могу неки подмукло смешити, — ал о миру не смеју ни сањати. 1Дто се нас Срба тиче ми би имали да се разрачунамо са многима, ади док не дођевреме за тевелике рачуне, могли бп се вежбати у рачунању нас самих са собом. Па да сабирамо снаге; да одбијамо изроде; да умножавамо карактере; и дадед и м о кукољ од чиста жита. Амин ! VIII. О з д а т у. Поштовано собраније ! Знам да ће вас занимаги предмет мога данашњега предавања, јер то је така ствар, која се прима увек са великим одушевљењем. Али поред свега тога људи нису сувише осетљиви према злату. — јер има људи којима би могао просути мерицу дуката на гдаву, могао би их ударити

грудом злата по леђи, на не би казали ни јао. То зависи од тврдоће карактера. У старо време држало се да има четир елемента, и то су била в о д а, в а т р а, в а з д у х и з е м љ а. Новије практично време дошло је до тога уверења, да то нису едементи, него да је злато један од гдавнпх елемената. Јер заиста има људи, који могу живити без воде, у којима се угасида свака ватра и свака топдота, којима чист ваздух не прија, који ће продати и земљу и отаџбину, са^мо да дођу до свога елемента, до злата. Но и старп су знали да је злато метал, зато су га радо метали у џеп. Шта више неки су народп правили себи и бога од злата, коме су се клањали без икакве притворности. Шта више и богови су онда високо ценили здато. Тако се н. пр. Јупитар иретворпо у златну кишу, кад је хтео да њему за љубав покдизне каква невина девојка. Хеј! данаске више нема златне кише, али су на земљи клизави пути и без ње. Кад би данас пала каква златна кпша, ала би се наши министри радовали, ада би се поносиди и хвелили пгго су били тако мудри и предувиђавни те су за времена своје касе испразниди! Сваки народ нашао је нарочито име, којим назнва овај племенити (или племићки) метал. Тако на пр. Латини га зваше: Ачпш, — Немци: Со1с1, Мађари: Агапу, Срби: Здато. Анализирајмо само ове речи, или бар почетне слогове њиове, иа шта ћемо видети? Латини су се злату и његовој моћи чудили, зато се аурум почиње са: ау! Немцп су нашли да и поред свега злата и билиона народ може битн у највећој сиротињи, зато се годд ночпње са го. Зашто су Мађари здато назвали арањем, то се још не зна. — Србе је зацедо искуство научидо, да у злату има зла, зато су га тако и назвали. У песми се пева: „За крст часнп и сдободу златну,-' што се тиче крста, ту би могао поднети епитет „здатни", јер има људи који се већма отимају за крст златни, него за крст часни. Али што се тиче слободе, ту сам већ малчице другога мнења. Догод има па свету златних ланаца, донде не би требадо говорити о златној слободи. Јер слобода и ланци ие могу бити од једног истог метала. Зато коме је по вољи може говорити о гвозденој слободи, о дрвеној, о врбовој, о талми-здатној слободи, — али о златној не. У старо време метали су људи злато на пробу, а сада здато меће људе на пробу. У нашим народним песмама спомиње се здато веома често, ту ти је говор о златној колевци, о златном пехару, о златној коси, о златној круни, о златној кошуљи и т. д. Ја се истина у злату не разумем ад мени се у нар. песмама најбоље допада Материно злато. То ми се чини да је најчистије, најузвишеније. Онда представљам себи матер, којој је ћерка њена све на свету, која не зна и неће да зна за друго благо — јер је све тамно према том благу. Штета је што то благо наши слепци схватају а окати и окате више пута занемарују.