Starmali

148

„стармали" број 19. за 1879.

бсМтрћеп 8Ге (Ие 8еЛеп Ва^агзј — иа<1 1геа1е ћа(; Нтеа е1а бегђе <1а§ ћећеп §егеМе<;. Жег 1з1; јеШ Ва^аг81 ? бсћаагеа з;е зјсћ !" Млади ругач се тако покуњио да је од стида занемио и заборавио да даде момцима коју иару — напојнице. Ето тако се племенито осветио Србин - Шваби. Сдава, таком племенитом срцу! — ј. —

Ноћна тишина у Новом Саду. На нпјацнУ 2 сата ноћу. Прате се с гајдашем касапске калфе и паори, певају и подвикују. У 3 сата. Шнајдерске и берберске калфе дају серенаду покрај ситних тамбурица и тамбурашког певања госпођицама. У 4 сата. Силна кола, што износе на пијацу краставце, тикве, патлиџан, купус, першун п т. д. иду у реду једна за другим — пијаца је пуна жена (а онда знате каква је тишина!) У 5 сати. Пекарскн шегрти деру се што већма могу: „Три нове пар!" или Две за три нове" (Не мислећи тим акције „бачке банке", него две кифле или земичке). У 6 сати. Грувају као помамни добошари и дувају бесомучно трумбеташи, пратећи војнике са екзерцира иза' пирошке капије кроз све улице па преко пијаце и дувавског сокака. У 7 сати. Лупају кредитори човеку на вратима, те опет не може да спава (ал не верујем да и кредитори баш мирно почпвају слатке санке). Тако то бива у Новом Саду сваки дан, односно сваћу ноћ. Сад узмите где јс у кући болесник, коме треба сна, да га крепи! Аб.

И з ј а в а, У прошлом броју Стармалога запео је Абуказем за оно — чега нема, т ј. за венце, без којих смо ми долепотписане (а гореинтабулиране) куће угледале овогодишњи Ивањдан. Ми се чудимо како Абуказем и Стармали нису давно приметили, да се ми све више угледамо на људе. Н. пр. ми смо оптерећени са д у г о в и м а (баш као и многи људи), ми се к р е ч и м о (баш као и многе жене) или мењамо боје (баш као многе дипломате), шта више мењамо игосе (баш као многи чврсти карактери) ми се палимо (баш као многи фићфирићи), ми сепродајемо (баш као неки уредници), ми ћутимо и не мичемо се с места (баш као и владике), ми се кадкад илуминирамо (тако"ђер као неки људи), ми се затварамо (баш као и најпоштенији грађани), ми се светимо (баш као највећа господа), а изложени смо ветру и свакој непогоди исто тако) и т. д. и т. д. — И пошто није од нас изишла она девиза: Женимо се браћо! од куда је то да се баш нама замера што се не венчавамо! Само то питајући, — и ништа друго Остајемо (догод се не срушимо) са дужним поштовањем Неке новосадске куће.

Спира. Бога ти, ћиро ! Знаш лн ти цигански ? ћ и р а. Не знам. Сиира. Та то је бар лако научити. ћира. Како лако? Спнра. Узајми па не мој да вратиш, то је цигански. ћира. Даклем жељезнички уговори између Србије и Аустрије већ су утаначени, — сад се још очекује ратификација, па онда је п та ствар свршена. Спира. (Забрпнут:) А не би-ли се та ствар могла мирним начином свршптп. ћира. Иди, Спиро, баш си прост! Ратификација значи потврђење. Спира. Па што не говориш српски! Сав сам претрно од стра. ћира. Јеси-ли чуо да је побегао Директор паришког трамваја Ф р а н к, Спира. Е па није великаштета; један Франк мање или више у каси не ирави велику разлику. ћира. Јест, ал је понео са собом још пет милијона Франака. И полиција га вија на све стране. Спира. Но. јеси чуо, ко те франке стигне том ће се зацело пут ф ра н кир а т и. ћира. Ја се све сумњам да тај кардинал Нина није женско. С п и р а. До душе, и ја колко сам год Нина мога века познавао све су биле женскиње. ћира. Ал ово није женскиња, — јер је папин тајник. А ко би још жену узо за тајника. ћ и р а. Поред све покварености данашњега доба ипак још није стид сасвим пропао_ С п и р а. Како мислиш то ? ћ и р а. Министри субвенције стиде се признати којим новинама држе душу, — а уредници тих новина опет стиде се признати ко им држи душу.