Starmali

189

Ћира. Како се теби боп ти допада тај „Стармали". Спира. Ја налазим, да је пун мана и шгрешака. Ћира. А како то ? Сиира. Та да, пун је мана и погрешака људских, које се труди да иснравља корећи их. Аб.

Шаљива ботанжка или ВЕСЕЛА НАУКА 0 БИЉУ. Увод. Оне животиње, које не могу да се мичу, зову се биљке, а наука о њима зове се ботаника, из које се најлакше може пасти на ригорозуму. Биљку можеш најлакше по томе познати, што расте; премда то и код деце опажамо. Због тога су биљке, као и наше социјалисте, организиране. Ми разликујемо криродне и вештачке биљке. Вештачке су биљке оно моловано цвеће, што нам краде време, кад га гледимо по галеријама, старим дворцима и по бирцузима, и оно прављено цвеће, што га наше даме мећу на шепшр и од којега се праве мртвачки венци. У осталом ботаника је врло одомаћена наука, јер су све биљке аодељене у фамилије. 1. Анатомија биља. Код биљке је првобитан елеменат — Лелија. Она је састављена из самих Лелија и хвалимо бога, што нема у свакој таквој ћели.ји по један калуђер. Више таквих ћелија сачињавају судове, којих има врло много, а најприпознатији су судови за вкно и пиво. За тим је главно код биља корен. ЈГатински се корен зове ради%, (КасИх) а то је за то, што је доктор РадиЛ код нас највише корена садио и о томе

код нас писчо. Иначе је „извлачење корена" за наше гимназисте један од најтежих послова (са горепоменутим судовима много лакше манипулирају). То ,,извлачење кирена" ђаци обично после забораве, осим који ( јд њих постане зубни лекар или баштован. После корена најважнији је део биљке — лист. Листова има малих, великих, добрих, рђавих, дневних, „Недсљних", стручних и шаљивих. Ови последњи зову се у Новом Саду „Стармали", а у Шиду „Шаљиви астроном". ,,Листак" се зове онај део листа, »који доноси рђаве романе и старе анекдоте за добре новце, тако исто и десет пута погреване чланке као „Водопад на реци Ориноку ', ,,Сент-Гален" и друге по нас Србе занимљиве ствари. На врху листа обично стоји уводни чланак, у којем су обично наЈвећма сметене мисли, накићене бомбастичним Фразама, којима се иде на то, дасејавно мњење забуни и смете. У политичном прегледу обично су лажне вести са савестном тачнопгКу изложене, а у нелолитичном делу се истините вести са несавестном нетачношћу приповедају. Ако је оно што лист приповеда скоро све сама измишљотина, онда се зове тај лист потплаЛен, ако се вести донесу рано, пре него што су се догодиле, онда је лист иолузваничан, а ако доцкан, онда је лист — званичан. Главну храну своју д^бива лист од огласа, под к јима се разуме у чивутским новинама она кужна и заражљива материја, што је у нашем времену смештена. Онај део листа, који доноси вести са берзе, у стању је код разних чигалаца разне осећаје да произведе. Свака биљка има осим тога своје стабло које се друкчије зове и илеме, а највећма је раширено племе израјилево. Осим тога има на биљци круна и чашица. Ове две ствари — круна и чашица — многу су забуну и несрећу у свету изазвале. Даље има биљка ирагиие кончиЖе. У рукама наших картаџијница конци су већином ирашни, јер „штрикерај" се ретко >зима у руку, те га за Фуруном прашина затрпа. После тога морамо као саставни део биљке споменути још и тучак, који се иначе зове у ботаници „штемил ". Овај део биљке најрадије имају господа адвокати, и обично га вигие цене него што дојиста вреди. Поштански „штемпл" обично је нечитак, те кад га видиш на писму, а ти не знаш је ли писан ћирилицом, латиницом, глаголицом или египатским хијероглиФима, Из цвета изиђе илод, на пример јабуке, кајсије и брескве, које су деци особито омилиле. II. Живот биља. Биљка је најсретније створење, јер она може од луфта да живи, не троши на стан и одело; а може да живи дуже него човек, као она прастара дрва на Сенегалу, којих има 6000 година старих. Као што се човеку могу да познаду године по борама на челу и на лицу, тако се и код дрвета