Starmali

ВЈАСНИК ЗНАЈ—ЈОВАН ЈОМНОВИћ.

ГОДИНА ДРУГА

ИЗДАЈЕ ШГАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИ6А.

ГЛАВНИ САРАДНИК

УНОВОМЕ САДУ

ИЗЛАЗАК Ж ЦЕНУ

АБУКАЗЕМ. 10. Септембра 187!» ВИДИ НА ЗАВРШЕТКУ ЛИСТА.

Из бољих времена. Сентомаш је красио место, 3 н> додазе гости често. Ал кад стече ретка госта Тад' зацело нема поста. Тад' је слава, мили боже, Све партаје тад' се сложе Ал — ас1 ћос; Тада бива пића, јела — Хоћеш хладна, хоћеш врела Свирке, песме, шале, смеја, Пива, вина, каФе, теја — Свега „шок". Тишма свуде, врева свуде, Јер обичај то захтева, И увек се нешто збуде Што је вредно да се спева. Тако ј' тамо једном био Неки братац, свима мио. А тај братац, — ради слика Нек се зове браца Ника. Вечера је била краснгц Пнка добра, јела масна. А здравЛца као кише, Свирац свира, Диге гуде Не знаш чега има више: Јела, пића, ил — понуде. Воља пупи, — шала цвета, Ређај песму, нову стару : „Оро кликће", — „Многа љета", г Дар везира", — »Мајка Мару". Буди, Нико, добре воље! Наспи Лазо ! — куцни Симо ! —

Напоследак, куд ћеш боље, Хајде да се побратимо! Што је на дну то се проспе И начну се нове двојке; Сад' те почну нудит' госпе, Па шта више, и девојке. Грли брата братац мио; Нестало је свију брига, Е, ко овде не би пио Волео бих видети га! Браца Ника, шта ће, пије, Како не би уз гајдаша! Попио је салаксије, Мало ј' рећи, штнајст чаша. Али што се јела стало Умерен је био јако: Само ј једно јојце мало, И то меко, изумако Кад у јутру главу диже, Глава бучи, муке нове, Ал и дружба већед стиже На киселу чорбу зове. Сваки ти је ведар, вољан, За мамурлук не зна нико; Само ј' Ника главобољан, Јер он томе није свик'о. Ал да шала друштву прија То у бачком лежи духу ; И мамуран шалу збија, Тако ј' тамо у ваздуху.