Starmali

ВЈАСННК ЗМАЈ-ЈОВАН Ј0ВАН0ВВ6. ; ГОДИНА ДРУГА | ЦЗДАЈЕ ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.

ГЛАБНН'САРАДННК АБУКАЗЕМ.

УНОБОЖЕ ОАДУ 20. Сеитембра 187!>.

ИЗЛАЗАК Ж ЦЕНУ види на завршетку листа.

У споменицу Бисмарку, Имали смо ми гоотију Куси, паси, — што но веле. Имали смо ми гостију Сваке руке, сваке Феле. Дешава се гост и таки, Који бира шта ће јести; Дође кадкад и онаки, Који бира где ће сести. И таких је било, који Неће оно неће ово; Изнесеш му вино старо, Он би хтео пити ново. Дешава се гост и таки, Који пије за тројицу, Који не зна шта је доста Д ојс не падне под столицу. Има госта таког, за ким Сутра мораш прати патос; Имали смо ми гостију Којима се каже: ратос! Има таких, који годе Своме КеФу, своме бесу; Којима је соба тесна Док Фуруну не изнесу. Имали смо ми гостију, Добри, лоши, слаби, јаки; Имали смо ми гостију, Хвала богу евакојаки.

Ал оваког још не беше У домаћем нашем кругу, ЈСоји до(је да нам куИу ЈГурнв мало даље к југу. Ст.

0 п к л а д 3.1 (Свршетак.) 3. Прва лекција! Никада у своме животу, ни као дете, кад је са хрђавом савешКу пред учитеља стајао, није се Љшден тако збуњен осећао, као сада пред овом младом девојком, коју је он удаљен од ње исмејавао, а пред њоме се сав збуњен осећао. Томе је допринео и стран језик. Он је две три стране енглески прочитао, али опет је здраво тешко ншло, а кад је пред њоме читао, био је сасма неспретан. Он па да се пред једном женскињом неуме наћи, то га је заиста једило, и обрадова се кад Берта узе једну књигу, и помисли да ће сада са њоме читати. РСакав леа роман или какву лирску песму — Булвер, Бирон — ту су већ дубљи осећаји, неће се тако лако збунити. Али се преварио. ,.Када сте трговац" рече Берта ,то ево једна књига са писменим саставима, која су иотребна трговцима, јако су је препоручили. „.Јер ја сама" додаде она смешећи се разумем веома мало о тим, али ћу се већ. потрудити, а ви као трговац изабраКете што вам је потребно. Сада није могао Линден своју црвен да сакрије. Она хоће да проучи те писмене саставе — и то због њега! Па зашто се издао за трговца! — Једва узеде књигу из њене руке, она му сасма мирно забележи једно писмо да на изуст научи, а друго једно да преведе, и отнусти га са љубазним поздравом. Више је недеља прошло ЈГинден није у цочетку ни мислио, да код куКе своје задаће озбиљно изради