Starmali

230 „стармали" број 29. за 1879.

Дебели терпентин, (Из иародне медицине.) У селу, где нема лекара ни апотеке, лече се људи како знају. Мој пријатељ грк Јова у Ф. је прави „велчер". Ко год је у селу болестан таки трчи грк Јови да му се потужи, а грк Јова одмах помогне. Само треба знати, да је његов универзалан лек: дебели теривнтип. Тиме он лечи све болести: Ако има ко протисли, само нека намаже ону страну дебелим терпентином, па покрије кучинама; ако је ко нагазио на сугреб или се струнио, или има шуљеве, или чир, красте, или му се промрзле ноге — свуда помаже дебели терпентин, али којег ваља у његовом дућану купити. Па ни то још није све. Не само болести да се лече дебелим терпентином, него и иначе у економији, у кујни, у оделу и т. д. кад се што поремети — свуда помаже само дебели терпентин: ако ти се у кујни запате мишеви и швабе, намажи све рупе дебелим терпентином; ако су ти прљаве балске рукавице очистићеш их дебелим терпентином; ако неће воћка да роди, намажи јој стабло доле дебелим терпентином; ако ти је соба влажна, држи у соби у лонцу две олбе дебела терпентина да покупи влагу и т. д. Према овоме могао би се тај универзални лек и даље у политичком и друштвеном животу употребити и на друге цељи: Ако многи посланици од оаозиције долазе у седницу, па се бојати да не добију при гласању већину, онда ваља пре гласања окадити дворану дебелим терпентином, па ће се чланови опозиције разбећи; ако ти у кућу долазе сваки час госпоје код твоје жене да се картају „Фрише Фире", а ти намажи карте дебелим терпентином; ако се бојиш да ће ти доћи „штајерекзекутор" у походе, а ти нанамажи врата дебелим терпентнном; ако се надаш да ће доћи какав одбор госпођа у гласе-рукавицама, да иште какав добровољни прилог на Сегединце или на чивутску находчад, а ти намажи банке цебелим терпентином; и тако даље и томе подобно. Аб.

У Будиму граду У Будиму граду Чудно чудо кажу: Нестало је са сокака, Ради бољег мрака, Једног лепог вечера До шесдесет Фењера. И тако је у Будиму Сад још већи мрак. Ал ипак је ова крађа Брло добар знак. Из тога се види Како тамо горе У Пегати, Будиму, И крадљивци сами За иросветом гину. Д.

Заклетва. Мој пријатељ М. М. из Јарковца приповедао је ономад код „Камиле" ову истиниту причу: Дође неки сељак из Самоша к њему и заиште новаца у зајам, па ће платити, док скине летину. Мој пријатељ није сељака познавао, те није знао да ли овај има земље или не. Сељак га је уверавао да има десет ланаца земље на „Догледу" (брег). „А можеш ли се ти заклети" ? запиТа га мој пријатељ М. „1{ако не би могао !" одговори сељак п готов беше да положи заклетву само да добије новаца. На пољу је било облачно време, киша и грмља вина. Мој пријатељ скине место иконе са зида велики лик дра Мише Полита, те ће рећи сељаку у шали: „Ево ако се закунеш овде пред св. Николом да кмаш земље и да ћеш ми на јесен поштено платити, да ћу ти новаца колико си искао. За тим запали мој пријатељ свећу и сељак стаде свечано да се закуне. У исти мах загрми и иучв гром. са свим близу њих са највеКомриком, мој се иријатељ трже и испусти слику, а сељак паде на колена: „Опрости, господару, што сам се криво заклети хтео, ето и бог ме умало не уби, а да сам се заклео не би ме гром мимоишао". Наравно да је сељак лагао да има земље и да је мислио поштено вратити узајмљени новац. Аб.

Кога се тиче, Један читач нашао је — С потврдом слагачком У „Застави" бдагу ватру У владици бачком. Другче рећи, нег што јесте, Не служи на дику, Чини ми се, то слободно Није ни песнику. Мајстори у извртању Стари беху Грци Теби то не доликује. С богом ! Како Рци. (Тамо стоји „ тиха ватра и — Истина је нага Ал' каква је разлика Међ Г) тиха и и ..блага- ? Уредн.).

Српске песме, Што се најрадијс невају. "уи Цура сузе ронила (што није мати хтела да је води на бал). Сад ја видим да по вољи живим, (рекао муж, кад га је жена отерала под астал).