Starmali

2 „СТАРМАЛИ" БРОЈ 1. ЗА 1880.

сте ви 'лшви.здрави, па можете ви и програм „Беседе и програм „Стармалога" усвојити те на „Беседе" и „Забаве" ићи, а „Стармалога" код куће чекати и читати код вруће фуруие. „Стармали обећава, да ако буде доста претплатника, те узможе купити много папира, мастила и фарбе (з а с л и к е), да ће израдити на лето и један календар, који ће бити ове године први календар српски (без штемпла, јер други сви имају штемлли). У календару ће бити и вашара, а вашари као што знамо не смеду се држати у сваком месту, а ови наши вашари смеће се држати и у Шатринцима, Бољевцима, Еуцури и т. д. Завршујемо и опет: Честитамо вам нову годину, све вам било сретио и берићетно, тако да вам увек буде до шале и смеја! Уредништво и наклада „Стармалог",

Карловачки сабор и моја страданија. Из писама мога (на жалост) ожењеног пријатеља. Ја сам у цвету младости моје, али не у цвету стогодишњега алоја, него у најлепшим годинама, та тек што сам солдачију прешао, у коју ме нису узели — не због тога, што ја не би добар војник, бака био, и што неби умео куварицама на капији кур правити, нити што не би знао, као и други солдати, од Кенигреца до Футога трчати, него што при визитацији није биго господи по вољи, што сам узане нрои и пљоснате табане имао и што сам једним оком у славну комисију, а другим у каплара на десно гледао. Ја сам у моме веку видео и чуо доста ствари, само још никад нисам видео вршачку слогу, „Обзорово" ноштење и карловачки сабор. Ово ме је последње увек јако тиштало, те кад се јесенас отворио карловачки сабор и нашао комесаров калпак и сабља, наумим тврдо, да ову нрилику не пропустим, но да идем у Карловце. Од нашега места Т. у Банату има до Карловаца читав дан нутовати. Погодим кола и сутра дан у јутру кренем се на пут. Кад сам се већ од Т. одмакао приметим да нисам нонео дувана и цигаре. Ко је обичан дуванџија поњаће какав је малер путовати по монотоној равници, а немати мрве дувана код себе, а ко је страстан пушаџија као ја, мора признати, да је то права несрећа и ја од једа нисам знао шта да радим. Једва једном око подне стигнем у К„, и ту сврнусмо у „главну" биртију да одморимо и наранимо коње. Ушав у биртију заиштем, да ми се спреми ручак, но на велику жалост мога изгладнелог благ »утробија дознам да за ручак нема ништа, јер касапин из оближњега места није недељу дана клао марвинчета ни доносио у К., а бирташ није ни код куће, но је отишао у поље на радњу. Ја се погладим по трбуху, те кад су се коњи одморили, кренем се даље и доцкан у вече стигнем у Нови Сад. Ту одседнем у једној гостионици, где добијем неку влажну собу са два кревета — у другом ће спавати неки стран Чивутин. Кад је било у вече дођем ја и легнем, а мој комшија већ спава и тако хрче, као свинче што промукнуто дречи кад га кољу. То хркање трајало је целу целцату ноћ, тако да ни ока склопити нисам могао. Бадава сам му звиждао и викао — он се и не миче, него лежи на леђикао Краљевић Марко па хрче да се сва кућа тресе. Једва сам дочекао да сване. Била је еубота. Седнем на кола, па хајд у Карловце, да видим сабор, јер ће тај дан бити седаица.

Кад дођем до ћуприје, а ова отворена. Ето ти моје среће! Чекао сам дуго док су се провлачиле неке шајке са грађарским еспапом и Футошким купусом. На једанпут удари један неповрат са даскама у ћуприју тако јако, да се сва изкривила на оном месту и многе јој се даске раставиле. Дуго је и дуго шајка онде застала и многи су раденици имали посла док су је претоварили и покренули. Међутим је ћуприја оштећена и морала се оправљати, а о прелазу ни разговора. Шта ми је друго остало, него се на скели превести. Кад сам у Карловце стигао већ је било подне. На моју велику жалост чујем да се седница саборска већ свршила, јер није више било ствари тај дан на дневном реду. После подне видим, где саборски посланици руљом иду у саборску дворану — без сумње ће и после подне бити седница. Тако сам мислио ја, а тако и она браћа, што су се са мном после ручка у каФани картала. Кад сам сретно изгубио управо толико, да би могао поштен грађанин од тога месец дана живети, упутим се у саборску дворану. Ушав унутра видим где господа посланици седе на својим местима а један поаа са плаветном поставом и посувраћеним рукавима устао, те је неки дугачак говор говорио. У очи ми је само пало што нема публике у саборници, него сам био ја сам. Баш ја у том чуђењу а уста један перовођа саборски те ми се праближи и рече: Изволите изићи напоље, јер ово није сабор, него само конФеренција. Даклем ја идем читав дан хода у Карловце, да ме истерају са сабора! Срдито одем на поље, грунем вратима тако, да се зацело морао и посланик прота Н. иза сна тргнути, и одем једноме мом давнашњем пријатељу Карловчанину, да га походим. После те визите отидем у гостионицу, узмем собу и да би осигурао себи конак, платим је унапред бирташу. Међутим сам се шетао по Карловцима и опет се састанем с мојим пријатељем и неколико његових другова, те се договоримо, да оно вече лепо и заједно проведемо. Пили смо и певали до близу поноћи, за тим се разиђемо, а ја се упутим у моју гостионицу. Ова је била већ затворена. Дуго сам и дуго лупао, док се једва одазове један келнер и запита ме дремовним гласом ко сам и шта тражим. Ја му кажем да отвори врата и да ме пусти у моју собу, но он ми