Starmali

22

У ш т и п ц и. Л Барон Хибнер вели у својој беседи, да он види у Европи ,две дрне пеге". 0, сретни човече, који видиш у целој Европи само две црне пеге, а ми богме обични људи видимо сијасет ц} них пега, и не само пега, него и читавих облака, брља и крмача! О Како чланови саборског одбора нису сви могли д Љи у Карловце, то би требало, да Је владика Анђелић сазвао којег засту пника, али он није хтео. Од кад су владике постале противници „з асту пст ва" ?! □ Клам — Мартиниц рече ономад у клубу пророчким духом: ,,3а осам дана или ћемо се смејати или плакати". Ово је прорицање исто, као кад би какав стручњак рекао : „За осам дана или ће бити потопљен Нови Сад, или неће бити потопљен". # Владика Анђелић се све тужи, да Новосађани на њега в и ч у, а хвали се, да Карловчани не вичу; ал ето сад се могао приликом гимназијске „Беседе" новосадске и карловачке о противном уверити: Новосађани нису викали (живио!),а Карловчани су в и к а л и. ? — Из Митровице нам јављају, да је онде добовано, да сваки мора нризнати, да је Славонија са Сремом заједно Хрватска земља. — Даклем се у б у б а њ ударало. Е па то није ништа ново, и до сад се у „0 б з о ру" отомебубало.

Историја капитолинске Бенере. Глава прва. (Збива се у радионици једиога вештака у Риму). 0 ђорђе, како ли те љубим ! Бог те благословио, Марио, ја то знам — али зашто је твој отац ипак тако неумољив и грозан? Јјоко, он добро мисли; Он сматра вештину за лудорију — он разуме само начине о спецерајској радњи. Он мисли, ја ћу умрети од глади код тебе. Проклета та његова мудрост. Боље да сам бездушни трговчик који благо згрће, него што сам вајар, који нема шта да једе! Бе губи наде, и држи се храбро, драги ђоко — све ће његове предрасуде нестати, чим ти педесет хиљада долара сте — Педесет хиљада ђавола ! Дете, ја сам још за стан дужан! Глава друга. (Збива се у једном стану у Риму). Драги мој господине, не вреди ништа о томе даље говорити. Ја немам ништа против вас. Али ја не могу дати моју кћер таквоме Немањићу, као што сте ви, који јој ништа друго не може дати, осим љубави, вештине и глади. Господине, признајем сирома сам. Али зар слава

није ништа? Млогопоштовани Н. II. из Аркансаса вели, да је моја нова статуа „Америка" дивно дело, и он за цело држи, да ћу се ја још прославити. Кајешта! Шта зна тај м из Аркансаса? Слава није ништа — само цена ваше мермерне статуе може бити предметом говора. Требате по године док ју изрежете, па не добијете ни сто долара. Не господине! Покажите ми педесет хиљада долара, па ћу вам дати моју кКер — иначе ћу је за другога удати, Управо имате по године времена да новац набавиге. Добар дан господине! Ох! Тешко мени ! Глава тређа. (Збива се у Атеље-у). Џоне, давнашњи мој пријатељу, ја сам најнесретнији створ! Ти ниси дотупаван! Нншта ми није остало што би могао љубити - па ни сама моја статуа, са својим мермерним лицем, не участвује у мојој невољи — тако лепа па ипак без душе! Ти си луда! Џоне! Којешта! Ниси ли рекао, да имаш још по године времена. да новац сабереш ? Џоне, не исмевај ме, доста ми је. Све да имам шест стотина година времена — која ми вајда? Шта може сирома несретник без имена, без капитала п пријатеља? Лудо! Мекушо! Слаботињо! По године времена да новац скупиш — доста је и иет месеци! Јеси ли при себи ? По године — па то је и сувише. Остави ти само, све ћу ја то удесити. Новац ћу већ набавити. Шта мислиш Џоне ? Како ћеш за бога тако грдан новац добавити ? Рекао сам ти већ, да се ти тог посла манеш, и да се не мешаш у оно што није за тебе! Допушташ ли да ја онако урадим, како ће доб'ро бити? Заклињеш ли се, да ћеш се покорити ономе, што ја будем чинио? Обећаваш ли ми, да ћеш све оно ратихабирати, што ја учинио будем ? Зло ми је — нешто сам збуњен — али се заклињем. Џон узе чекић и пажљиво одби „Америци" нос! Још једном подиже чекић и одби јој два прста с руке — по трећи пут одруби јој једно уво — напослетку јој још одби и леву ногу. Џон узеде свој шешир и оде. ђока је још тридесет секунада гледао на разлупано чудовиште, затим паде на тле, и доби грчеве. Џон се на скоро затим врати са колима натраг, и сместивши вештака са „скорбним" срцем и стату-у са поломљеним ногама на кола, оде — још неку песму певајући. Вештака однесе дома, а са стату-ом се упути даље, и нестаде га у квириналској улици. Глава четврта. (Збива се где и трећа). Данзс у два сахата ће по године да пређе. Ја сам уништен. Волео бих да сам мртав. Јуче нисам