Starmali

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1880.

191

Искрена исповест једног бившег поштара. (Свршетак). Ја се иодбочим као каква ииљарица: „Отварати туђа писма! — а ви сте то кадри бшга?" „ТТТто би, би, — из ове коже никуд. Али брате, то мени онда није било тако страшно. Така су била времена, па тако и начела. Ми смо тај занат терали са најмирнијом савешћу, — као да чинимо најплеменитије услуге роду и домовини". „Али ви говорасте о некој казни, — то ми причајте да ми мало одлане!" „Молим, молим, само мало стрпења! Једно вече понесем ја кући десетак писама, које су ми се учинила „подозрителна", било по артији, или по печату, или по месту одкуд долазе, или по особи на коју су адресоване. Но ту се мора нешто уловити! мишљах ја у себи, кад сам после вечере, са бријачем у руци сео за свој племенити посао. Али мора да се свет тумбе окренуо. Мора да је ваша публика ушла у траг нашим тајним манипулацијама, — мора да се Формална завера сплела против нас, тадашњих поштара. „Аха, већ ми се почиње допадати!" реко ја испивши чашу црна на бело. — „Елем?" „Елем, пре свега треба да знате, да се ја зовем Гавра, и у оно време био сам познат под именом „поштар Гага". Даклем отворим ти ја прво подозрително писмо, и кика ми почне расти од милина, кад сам га читати почео. Знам га на памет, казаћу вам га цело: „Драги друже! Наше су спреме већ сазреле. Тајни умишљаји почињу добивати јасан облик. Довече ћемо се састати на извесном месту. Ја ћу бити замотан у црно јапунџе. Немој се сваком поверовати, док не чујеш лозинку. А лозинка је: „ноштар Гага је магарац". твој Галибарди. Можете мислити са каквим сам једом лупио писмо о земљу и опсовао, сад већ ни сам незнам шта. — Отворим друго писмо, ал у њему нема ништа написано, само је намолован лепо црвено онај плод, од кога се прави онај маџун, што га Немци зову епечец. Треснем наравно и то писмо земљу. У трећем писму били су о^и стихови: За поштара, меото Гаге, Ја бих мога мопсда биро, Тај би, веруј, туђа писма Боље распектиро. До сто ђавола! зар ће то једнако тако да иде! — Отворим четврто писмо, у њему пише: Мили куме! Чујем да имаш леп чопор свиња на продају Ја би купио једно 50 комада. Ако су ти дебели крмци платићу ти ти више него до сада. Али знам да таког крмка немаш, као што је Гага Поштар. твој Свиљопознавац. У четвртом писму опет стихови: Уф да красне поште, — уф господе вајне Жао ми је здраво што немамо тајне!

Јер да ј' Гага лола, то је већ одавно Нама свима јавно. У петом писму: Даклем си га отворио!? — То ми је баш мило; Бар ћеш чути нешто лепо: Браца Гаго, — срам те било! Ја сам се на сва ова писма смејао од свег срца И мој старкеља се смејао, ал не тако здраво. Замолим га да продужи даље. „Даље је то, да је ово последње туђе писмо било које сам ја отворио Мени је наједаред пукло црно пред очима, — увидио сам сву подлост такога обичаја. У грижи савести седием онога часа и напишем ово писмо : „Господине министре ! Ја сам недостојан да будем више поштарски чиновник. Ја сам туђа писма отварао и читао. Молим вас, да ме за казну избаците таки из мога звања. Ако ви нећете, — ево ја сам дајем оставку." Моја оставка буде примљена, и мени је мило, што сам вам дао прилике, да се на мој рачун слатко насмејете, — а што сте чули, можете приповедати, коме год хоћете. А ја ево приповедах читаоцима „Стармаловим."

Да! после неколико дана састанем се ја са једним младим поштаром данашњега доба, па у разговору запитам га, да ли се дешава и сад кадгод да који поштар отвори туђе писмо? Мој познаник поцрвени до ушију и рече ми: Бог с вами, какво је то питање. Ето видите, каква је разлика између оних и ових времена! Онда је отаварање писама била обична ствар, а садашњи иоштар поцрвени и на само тако питање, — тако му је то гадно и гнусно. Тако и треба! И — Бри — Шим.

Вуртум-Сока од Покондирја *.) I. Вуртум-Сока — хоп, хоп, хоп, Тозис а чељаде! У шловроку, олезанц, Или сред параде. У паради пуц, пуц, пуц, Шлепи и турнири, Шмизле, ројте, шопови, Вронцле и карнири. Јо, да станеш, додо, ле! Јо, да гленеш Соку ! Тушта варбе иберол По новијем шмеку. *) в Вуртум" долази од немачког: ип<1 Гог4; после се у српском осакатило на „фурт ун Фурт", а Сока каже: вуртум — вурт.